Farbanje jaja: Od afričke magije do hrišćanstva

Ukrašavanje jaja je jedan od najpopularnijih verskih običaja širom sveta. Danas se vezuje za uskršnje praznike i na milione ljudi farba i oslikava jaja na različite načine. Međutim, tradicija datira hiljadama godina unazad i njen kontekst i značaj su se često menjali, u zavisnosti od perioda u istoriji i lokacije.

Od afričke magije do hrišćanstva

Fragmenti nekih od najstarijih dekorisanih jaja u istoriji su pronađeni na jugu Afrike, pre oko deset godina. Arheolozi su utvrdili da su uzorci nastali pre više od šezdeset hiljada godina pre nove ere. Iskopani komadi ljuske nojevog jajeta su na sebi imali urezane linije koje su bile ukrštene ili paralelne i smatra se da su mogle imati više svrha, od magijskih do obeležavanja sopstvenoh predmeta i pravljenjem ličnog "potpisa" na ljuskama.

Postoji nekoliko mogućih objašnjenja za ljudsku fascinaciju jajetom kroz istoriju, kao i zašto je opstalo kao dragocen simbol širom sveta. Najčešće asocijacije su one sa preporodom ili čak drevnim pričama o nastanku sveta iz "kosmičkog jajeta". Danas, jaje simbolizuje nov početak, život koji izlazi iz nepokretne ljuske, označavajući novu energiju i toplo proleće nakon hladne zime.

Pre više od dve hiljade godina, tradicija farbanja jaja se primenjivala u staroj persijskoj kulturi, kada su na desetine dekorisanih jaja bila ostavljana na oltaru kao znak dobrodošlice prolećnoj ravnodnevnici i kao deo praznika Novruza (persijska Nova godina, koje se održava 20. marta).

Crvena je istorijski bila veoma popularna boja koja se koristila za farbanje, a mnogi istoričari pretpostavljaju da je glavni razlog bio proces nastanka pigmenta: mogla se dobiti prirodnim putem, mešanjem zemlje/gline i biljaka. Kroz vekove, zajedno sa razvijanjem raznih religija i mešanja mnogih običaja, jaja su postepeno dobijala nova značenja, u kontekstu Uskrsa i hrišćanskih verovanja.

Crvena jaja su označavala Isusovu krv za mesopotamske hrišćane i do danas ih vernici boje u jarke crvene nijanse iz istog razloga. Jaja su bila i veliki deo istorije mnogih drugih verovanja, kao što su vezana za priču o poreklu uskršnjeg zeke i njegove asocijacije sa germanskom boginjom proleća, Eostrom.

Bezvremena i voljena tradicija

Nekada su jaja bila bojena isključivo prirodnim materijalima, kao što su zemlja, lišće, ljuske od luka i drugog povrća, a danas postoji mnoštvo načina za bojenje, od korišćenja veštačkih boja, do detaljnog oslikavanja ornamenata. Sigurno je da su za rasprostranjenost ovog običaja zaslužne porodice koje dele tradiciju sa mlađim generacijama, ali i pojedini vladari koji su diktirali aktivnosti za praznike. Na primer, kralj Edvard I je u trinaestom veku naredio da se zlatnom folijom dekoriše 450 jaja, koje je podelio na dvoru kao poklon. 

Bez obzira da li postoji religijski kontekst, ovaj običaj je rasprostranjen širom sveta jer obeležava zajedništvo, početak novog godišnjeg doba, preporod, ali može povezati ljude kroz kreativni proces. Iz godine u godinu se razvijaju nove ideje i metode ulepšavanja i doterivanja jaja i sigurno je da će ostati jedna od omiljenih tradicija u kojima učestvuje na milione ljudi širom sveta, bez obzira na različite istorije i verovanja.