Pravoslavni vernici obeležavaju Veliki petak, dan koji simbolizuje stradanje Isusa Hrista i njegovo raspeće na krstu na Golgoti. To je dan najveće hrišćanske žalosti, poslednji u nedelji Stradanja, tokom koga ne zvone crkvena zvona, posti se i farbaju uskršnja jaja. Zvona se ne oglašavaju od Velikog četvrtka do Vaskrsa, jer su ona u pravoslavnoj crkvi znak radosti. Veliki petak se obeležava strogim postom, uzdržavanjem od bilo kakvog veselja i proslava, a takođe u narodnoj tradiciji je da se tog dana ne rade poslovi u polju i u kući. Za ovaj dan vezuju se brojni narodni običaji i verovanja.
Ne radi se ništa
Veruje se da na današnji dan ne valja uzimati eksere, igle, šila i sve drugo oštro i šiljato da se ne bi pozleđivale Isusove rane.
Krojači i obućari tog dana ne rade ništa. I ne samo oni. Svaki posao, i van kuće i u kući, treba odložiti i izbegavati bilo kakav rad osim bojenja jaja.
Ipak, postoji verovanje da baš danas treba pometi kuću i to metlom, a zatim tu metlu baciti kako bi sva zla i nečistoće napustila dom.
Farbanje i ukrašavanje jaja
Farbanje jaja na Vaskrs spade u najstarije i najzanimljivije hrišćanske običaje. O tome nam svedoči priča Marije Magdaline, sledbenice Isusa Hrista, koja je došla u Rim da propoveda hrišćanstvo. Tom prilikom je posetila cara Tiberija i kao poklon dala mu korpu jaja. Car nije verovao u Hristovo vaskrsenje i rekao je da, ako bi to bila istina, onda bi bela jaja u korpi promenila boju. U tom trenutku Marija je rekla "Hristos vaskrse" i sva jaja u korpi su postala crvena.
Prvo crveno jaje naziva se čuvarkuća, čuva se na posebnom mestu da se ne razbije. Pripisuju mu se posebna svojstva – lekovitost, plodotvornost, zaštita od grada i zlih sila. Prvo farbano jaje koristilo se i za zaštitu useva, pa se često zakopavalo u dvorište ili njivu, ali je prema narodnom verovanju trebalo biti oprezan sa njim, jer je pogrešno rukovanje moglo da donese štetu.
Provlačenje ispod plaštanice
Na večernjim bogosluženjima na ovaj dan obeležava se vreme smrti i skidanja sa krsta tela Gospodnjeg, kada se na posebno ukrašen sto ispred oltara, koji simbolično predstavlja Hristov grob, iznosi plaštanica.
Tri puta se, uz zvuke klepala, obilazi oko crkve, što simbolično predstavlja Hristovu sahranu. Plaštanica se potom polaže ispred oltara. U Popovom polju, ali i ostalim krajevima Srbije, vernici od ranog jutra odlaze u crkvu i celivaju plaštanicu.
U pojedinim delovima Srbije, običaj je da se vernici posle celivanja plaštanice, provlače ispod stola na koji je položena plaštanica. Po narodnom verovanju prilikom provlačenja, treba se pomoliti Bogu i pomisliti neku lepu želju, i ta želja će biti ispunjena.
Kalemi se voće i ne jede se kopriva
Iako se kao i na svako crveno slovo, strogo su zabranjeni radovi u kući i u polju, u nekim krajevima Srbije ljudi veruju da se voće najbolje kalemi baš ovog dana jer se "primi sve što se tog dana nakalemi".
Takođe se veruje da na Veliki petak ne treba jesti koprive, najstrože je zabranjeno piti vino, jer ono predstavlja nevino prolivenu krv Isusa Hrista. U nekim krajevima, ljudi su ujutru donosili vodu sa jezera, kako bi se svi ukućani umili vodom, jer postoji verovanje da će to umivanje odneti sve bolesti iz tela. U stara vremena devojčicama su roditelji pod vrbom na Veliki petak vezivali kosu, kako bi brzo rasla.
U nekim delovima Srbije veruje se da će devojke koje na današnji dan ukradu cveće iz crkvene porte i stave ga pod jastuk u noći uoči Velike subote sanjati svog budućeg muža.