Sajt "Tejstatlas" (tasteatlas.com), uvrstio je Karađorđevu šniclu u deset najboljih kotleta na svetu. Ovo klasično jelo kod nas mnogi smatraju tradicionalnim srpskim jelom, međutim, njen tvorac je Titov kuvar, profesor kulinarstva Milovan Mića Stojanović.
Šnicla je nastala sasvim slučajno kada je jedna gošća restorana tražila čuveni Kijevski kotlet za koji kuvar Mića Stojanović nije imao dovoljno sastojaka. Želeći da impresionira gošću, iskoristio je šniclu i kajmak, a zatim je gotovo jelo prelio tartar sosom i lično poslužio. Gošći se jelo veoma dopalo i upitala je kuvara kako se zove, pa je on ime smislio u trenutku - "Šnicla Karađorđe". Kasnije je saznao da je gošća bila zapravo Tamara Broz, snaja Josipa Broza Tita. Stojanović je jelo prvi put prezentovao tek 1967. godine, na takmičenju kulinara inovatora, kada je ovaj specijalitet i dobio današnje ime.
Milovan, Mića, Stojanović rođen 1935. godine, bio je čuveni beogradski kuvar, dvostruki svetski šampion u kuvanju, a od 1956. do 1980. godine bio je lični kuvar Josipa Broza. Po njegovom mišljenju, preporuku za ovo angažovanje dala je upravo Tamara Broz, spikerka za koju je napravio prvi put ovo poznato jelo. Kao dvostruki svetski šampion u kuvanju, Stojanović je imao zavidnu karijeru dugu pet decenija, ispunjenu receptima za jela koja je pripremao Titu, Čerčilu, Rokfeleru, Elizabet Tejor, Sofiji Loren... Radio je u mnogim jugoslovenskim restoranima i hotelima, a posle Titove smrti bio je profesor u srednjoj i višoj ugostiteljskoj školi. Kasnije je u Zemunu otvorio svoj restoran. Osim Karađorđeve šnicle Stojanović je osmislio originalne recepte za više od 100 originalnih jela. Većinu njih nazvao je po srpskim krajevima i poznatim ličnostima, čime je promovisao gastronomske običaje i kulturu srpskog naroda, tako su između ostalih, nastala jela smederevsko đule i kaluđerske sarme.