Od straha do fokusa: Da li anksioznost može biti dobra za nas

Trenutak kada osećamo nelagodu, nemir i napetost, kao glavne simptome anksioznosti, je upravo momenat kada mnogi od nas prave grešku, smatra  profesorka Trejsi Denis-Tivari. Našavši se u takvoj situaciji, nesvesno ćemo učiniti sve što možemo da ta osećanja nestanu. Međutim, to je momenat kada zapravo treba da zastanemo i pogledamo situaciju iz drugog ugla. U svojoj knjizi, Denis-Tivari detaljno je opisala šta je anksioznost, na koje načine se sa njom možemo boriti, ali i koje su prednosti anksioznosti koje nažalost većina nas ne uočava. Njen cilj je da se izbegnu pretpostavke i zablude koje postoje kada je anksioznost u pitanju, a o ovoj temi čuje drugačija priča od one na koju smo svi navikli.

Na koje načine nas osećaj anksioznosti "gura" napred

Kako ističe profesorka, anksioznost je sama po sebi emocija koja pokreće. Naš organizam, u trenucima kada osećamo anksioznost, luči hormone dopamin i oksitocin, koji nas navode na to da potražimo društvene kontakte i podršku. Na taj način, osećaj anksioznosti u sebi nosi i rešenje za rešavanje situacije u kojoj smo se našli. Važno je da kad se nađemo u vrtlogu anksioznosti, osvrnemo na to šta je zapravo uzrok tome, analiziramo sve okidače za takav osećaj i oslušnemo sebe, svoje potrebe i želje.

Osećaj anksioznosti, koji je najčešće ispraćen nelagodnošću, napetošću, strahom od neizvesne budućnosti i strepnjom, je neprijatna emocija koja nas tera da je se brzo oslobodimo. U većini slučajeva je doživljavamo kao znak upozorenja da nešto nije u redu, te se trudimo da ovo stanje promenimo.

Da li izbegavanje anksioznosti može biti loše po nas

Izbegavanje i potiskivanje osećaja anksioznosti zapravo ne znači da smo je se rešili, iako u datom trenutku "guranjem pod tepih" prividno rešavamo problem. A šta se dešava u stvarnosti? U situacijama kada nas uhvati osećaj anksioznosti, koji mi zavaramo veštim potiskivanjem emocija i neprijatnog osećaja, naš organizam taloži u sebi nelagodnosti i strepnje, a sasvim je izvesno da će, kada emocije isplivaju na površinu, one biti daleko intenzivnije. Zbog toga je važno da osećaj anksioznosti nikada ne potcenjujemo, a naročito ne "maskiramo" raznim odbrambenim mehanizmima, već proživimo i razumemo i potražimo pomoć ukoliko uvidimo da nam je ona potrebna.