U kući koja je pripadala političaru i diplomati, Jevremu Grujiću, u podrumu zgrade u Svetogorskoj 17, grupa mladih ljudi se okupljala kod njegovog praunuka Lazara Šećerovića, da sluša ploče. Kako su takva druženja postala učestalija, podrum je dobio drugi naziv i tako postao diskoteka pod nazivom "Kod Laze Šećera".
Kako u to vreme nije bilo moguće postati privatni vlasnik, diskoteka je otvorena pod pokroviteljstvom Košarkaškog Kluba Crvena Zvezda. Na otvaranju diskoteke ,koja je nazvana "Cepelin" 24. aprila 1967. godine, bio je prisutan vojni i politički vrh zemlje i diplomatski kor, služio se kavijar sa Titovih poslužavnika. Među zvanicama su bili Mira Trailović, Jovan Ćirilov i skoro ceo glumački ansambl prvih komšija iz "Ateljea 212". Radno vreme je bilo od pola sedam do jedan iza ponoći, a dešavalo se da se zabava posle ponoći preseli u stan iznad, u kom je živeo Lazar Šećeranović. U diskoteci se slušala soul muzika - Argeta Frenklin, Otis Reding, grupa "Temptejšns" i Dasti Springfild.
Te 1967. godine, u Evropi su diskoteke imali samo Pariz, London i Milano, pa ne čudi što su svetske zvezde pri poseti Beogradu, volele da svrate i u "Cepelin", poput kreatora Pako Rabana, kao i tada popularni glumci Alen Delon, Ketrin Denev i Džudi Denč.
Na vrhuncu slave ova diskoteka je imala više od 10.000 članova, a koliko je ples u njoj bio popularan svedoče tri plesna podijuma i za to vreme, odlično ozvučenje. Unutrašnjost diskoteke je ličila na britanski klub "Lavalbon", imala je pod od crnog skaja, mesing koji je dominirao prostorom, posedovala je separee, plišane fotelje, dvadeset vrsta ogledala, hiljadu sijalica u boji i stroboskop nad svakim podijumom.
Međutim, gradom su počele da kruže loše priče o diskoteci, sve do komentara da se tu okupljaju agenti CIA i špijuni. Upravo iz tih razloga, nije dugo trajala, jer je na posebnoj sednici Vrhovnog Saveta Odbrane SFRJ, doneta odluka da se diskoteka zatvori "kako više ne bi kvarila naprednu socijalističku omladinu".