Istraživanje jezika ljubavi može biti prijatno iskustvo, navodi nas na bolje razumevanje sopstvenih i tuđih potreba, što dovodi do poboljšanja međuljudskih odnosa. Ipak, primenom prethodno navedene metode, može se odraditi manje poznata (ali podjednako neophodna) analiza negativnih osećanja, koja otkriva čovekovih pet jezika besa.
Slično kao i sa jezicima ljubavi, prepoznavanje ličnog i tuđeg jezika besa može biti veoma značajno za odnose s drugima. Kada dođe do konflikta, pogotovo onih koji postanu burna svađa, mnogi često izgube kontrolu nad sopstvenim emocijama. Umesto zajedničkog traženja rešenja, svaka strana želi da "pobedi". Zanemaruju se činjenice i povređivanje druge osobe postaje jedini cilj.
Tada dolazi do ispoljavanja ličnog jezika besa. Sledećih pet tipova mogu biti dobar orijentir za samoanalizu, kao i pažljivije obraćanje pažnje na reakcije i ponašanje drugih ljudi:
1. Pravičnost: "Ja sam u pravu, ti nisi!" - "Pravedni" tip jezika ljutnje može biti veoma rizičan, jer može dovesti do još većeg konflikta i određene vrste "takmičenja" između dve strane. Pojedinac navodi sve nedostatke i greške druge osobe, što samo povećava frustraciju i burna osećanja zarad jednog trenutka osećaja uzvišenosti, koji prividno deluje kao "pobeda".
2. Ogorčenost: "Kako si mogao/la?" - Navedeni jezik besa prividno ublažava atmosferu, jer se pojedinac stavlja u poziciju žrtve, davajući drugoj strani do znanja o svojoj povređenosti, neverici, tuzi zbog tuđih postupaka...
Sigurno je da je takva reakcija opravdana u mnogim slučajevima, ali ponekad može biti samo način odvraćanja pažnje od realne situacije koji primenjuje "pravi" krivac, pokušavajući da se zaštiti. Kao i prethodni primer, ogorčena komunikacija dovodi do dalje međusobne odbojnosti i produžavanje konflikta.
3. Pretnje: "Vratiće ti se, zapamtiću ovo..." – Osoba koja želi da daje do znanja da neće zaboraviti svađu i da nije voljna za oproštaj. Pretnje su jedan od opasnijih jezika ljutnje, jer u pojedinim slučajevima mogu imati ozbiljne posledice. Međutim, često su samo još jedan pokušaj uspostavljanja kontrole nad drugom osobom i uterivanje straha.
4. Odvlačenje pažnje: "Onaj put kada si..." - Suptilan i često efikasan način svaljivanja krivice na drugog je spominjanje prošlosti i/ili događaja u kojima je druga osoba bila nepravedna. Na taj način se druga strana "satera u ćošak" i instiktivno kreće da se brani, što pomaže u odvlačenju pažnje od trenutnog konfilkta. Iako nije efikasno za "pobedu" u svađi, često se primenjuje kako bi se uštedelo vreme, što može da dovede do dužeg trajanja svađe i odugovlačenja pomirenja.
5. Obrnuta pravda: "Zaslužio/la si sve što ti se desilo..." – Pojedinac sebe stavlja na mesto "sudije" i pojačava osećaj krivice i kompleksa niže vrednosti kod druge osobe. Primenjivanjem "obrnute pravde" se može manipulisati drugom osobom, jer počinje da sumnja u sopstvene postupke, moral ili čak pamćenje i percepciju realnosti.
Vremenom, prepoznavanje i razumevanje pravog uzroka negativne komunikacije može biti korisno za poboljšavanje sopstvenog načina iskazivanja emocija. Navedeni primeri se skoro uvek kombinuju tokom svađe, a dominantni "jezik" kod pojedinca zavisi od njegove ličnosti, kao i od situacije. Najvažnije je znati da iza svakog od njih krije strah: strah od napuštanja, razočarenja, raskida odnosa...
Nije uvek jednostavno zastati i zapitati se zašto želimo da pobedimo u svađi, ali kada postoji svest o strahu i nesigurnosti koja se krija iza grubih reči ili postupaka, rešavanje problema može postati lakše.
Međutim, ponašanja vođena besom mogu biti nezdrava ako se njima ne upravlja. Dodatno, razumevanje kako može da izgleda i "ljutiti govor tela" može biti od pomoći da se izbegnu ponašanja izazvana besom kojim štetimo sebi i drugima, kao i situacije koje mogu biti potencijalno opasne.