Od dečačkog sna do leta u svemir: Koje uslove morate da ispunjavate da biste postali kosmonaut

Sa premijerom filma "Izazov", prvog u istoriji filma koji se snimao u kosmosu, ruska kosmonautika, ali i filmska industrija doživeli su pravi "bum", jer je za ovakav poduhvat bila potrebna glumačka ekipa koja bi mogla da iznese ne samo glumačke izazove, već i izdrži pripreme kroz koje prolaze najbolji svetski kosmonauti. Kako se kosmonauti pripremaju za svoje letove, kako izgleda kosmodrom u Bajkonuru i koje uslove treba da ispunjavaju budući kosmonauti Roskosmosa?

Od dečačkog sna do jave - ko može da postane kosmonaut

Skoro svaki drugi dečak mašta da kada poraste postane kosmonaut i pokori nepregledne horizonte naše galaksije. Ipak, odlazak u kosmos nije nimalo jednostavan, a profesija kosmonauta zahteva veoma rigorozne provere zdravstvenog stanja i fizičke kondicije, kao i poseban mentalni sklop koji bi mogao podneti neprekidno opterećenje.

U doba Gagarina zahtevi koje je trebalo da ispuni jedan kosmonaut dosta su se razlikovali od današnjih, a iako su i onda i sada postojala pojedina ograničenja, danas su ona dosta blaža. Korporacija Roskosmos ima jasno istaknute kriterijume za svoje buduće kosmonaute na svom sajtu, a među osnovnim zahtevima ističu se:

• Rusko državljanstvo (zabranjeno je dvojno državljanstvo)
• Muškarci i žene do 35 godina starosti
• Visoko obrazovanje – inženjerski profil, naučne ili avijatičarske struke
• Prethodno radno iskustvo ne kraće od 3 godine
• Poznavanje engleskog jezika
• Dobra fizička kondicija i odsustvo hroničnih oboljenja
• Neophodni psihički i psihološki kvaliteti

Naravno, s obzirom na dosta ograničen prostor na međunarodnoj kosmičkoj stanici (MKS), budući kosmonauti moraju da zadovoljavaju i određene fizičke kriterijume:

• Visina: 150-190 cm
• Telesna masa: 50-90 kilograma
• Širina ramena: do 52 cm
• Obim grudi: između 94 i 112 cm
• Visina u sedećem položaju: između 80 i 99 cm
• Veličina stopala: do 29,5 cm odnosno do broja obuće 46

Pripreme kosmonauta za poletanje

Prema navedenim kriterijuma možemo primetiti da impozantni mišići ne igraju važnu ulogu u fizičkoj kondiciji, a budući kosmonaut treba da bude izdržljiv i spretan pre nego "nabildovan" , kako bi se što komfornije osećao u ograničenom prostoru MKS. Upravo zbog toga pripremni treninzi uključuju više različitih vidova sporta među kojima su i laka atletika, plivanje, padobranstvo, gimnastika i skijanje - za postizanje što boljih pokazatelja. U trening centru,  imaju tri treninga nedeljno po dva sata, a akcenat je na multifunkcionalnim treninzima pre nego na treninzima snage. Za dobijanje najviše moguće ocene, kosmonauti treba da u uzrastu do 35 godina ispune sledeće normative:

• Trčanje 3 km - ne duže od 12 minuta 20 sekundi
• Plivanje na 800 metara - ne duže od 19 minuta
• Trčanje na skijama 5km - ne duže od 24 minuta
• Zgibovi - 14 ponavljanja
• Trčanje 100 metara - ne duže od 13,2 sekunde
• Skok u dalj - ne manje od 2,5 metara
• Ronjenje - ne manje od 25 metara

Zvučna komora - simulacija uslova u kosmosu

Kosmos nas privlači svojom tajanstvenošću, ali mnogi ispuštaju iz vida činjenicu da je to neistraženo prostranstvo carstvo tame i "mrtve" tišine - upravo zbog toga kosmonauti prolaze i niz priprema i testiranja u posebnim zvučnim komorama koje maksimalno oponašaju uslove u svemiru. U okviru opšte pripreme kandidat mora u uslovima potpune izolovanosti da provede oko 72 časa, pri čemu u prvih 48 časova mora imati neprestanu aktivnost bez trenutka sna.

Zvezdani grad - mali kosmos na Zemlji

Najzanimljiviji deo posla kosmonauta svakako je izlazak u otvoreni kosmos, iako su istraživanja tog tipa dosta opasna i zastrašujuća, duboki vakuum, zračenje Sunca, ekstremne temperature od -150 do +150 stepeni i sudari sa česticama asteroida (baš kao što se to desilo u filmu "Izazov"), mogu da "pokvare dan". Zbog toga kosmonauti vežbaju u takozvanoj Hidrolaboratoriji, ogromnom bazenu u kome je na pokretnoj platformi instalirana maketa modula orbitalne stanice, koja se nalazi u Zvezdanom gradu. Bezuslovno, u vodi je pokretljivost dosta otežana, a zamislite tek kako je kosmonautima koji se za realne uslove u kosmosu pripremaju pod punom opremom - skafander koji oni nose prosečno je težak 110 kilograma!

Trening vestibularnog aparata (održavanje ravnoteže i položaja tela)

Finalni korak kosmonauta jeste trening u centrifugi - specijalnom uređaju koji podseća na ogroman rolerkoster i koji se okreće brzinom od 70 obrtaja u minuti. Na raspolaganju kosmonautima su dva takva uređaja, CF-7 i CF-18, a uslovi u kojima prolazi ovaj trening na samoj je granici ljudske izdržljivosti: kosmonauti rizikuju da ispuste ne samo sadržinu želuca, već i dušu, i na momente izgube svest. U samom filmu "Izazov" prikazan je jedan od načina treniranja vestibularnog aparata, takozvana stolica Barani - stolica za koju se kosmonaut fiksira i koja se vrti te na jednu, te na drugu stranu, a u poređenju sa kojom čak i najstrašniji rolerkosteri izledaju kao dečja igračka.

Sport na MKS - obaveza ili stvar ličnog opredeljenja

Za razliku od života na Zemlji gde je svakodnevno bavljenje fizičkom aktivnošću stvar ličnog izbora, na MKS kosmonauti moraju da se bave sportom najmanje dva sata dnevno: sat vremena trčanja i još sat vremena neke druge fizičke aktivnosti, bilo da je to biciklizam ili trening snage. Ipak, u bestežinskom stanju čak i trčanje zahteva posebne uslove: kosmonauti moraju da se fiksiraju za traku posebnim pojasevima kako ne bi odleteli sa trake, a ovakva fiksacija im omogućava kretanje koje je najpribližnije zemaljskom.

Bajkonur - poslednja stanica na Zemlji pred lansiranje u kosmos

Kosmodrom Bajkonur poslednja je stanica na Zemlji pre nego što se kosmonauti zapute na MKS, a svečani ispraćaj jedna je od tradicija koja se ne propušta: okupljanje rodbine i prijatelja ispred hotela u kome su smešteni kosmonauti počinje i nekoliko sati ranije, a posadu sve do rakete prati još jedna, rezervna posada koja je u svakom trenutku spremna da priskoči u pomoć i zameni bilo koga od članova. Posada kreće, a oficijelni vidikovac poslednje je mesto na koje je pristup dozvoljen civilima - ovo je ujedno i najbliže što će se približiti svom dečijem snu većina onih koji su o sanjali o nepreglednim zvezdanim poljanama.

Niz tradicija za "srećan put" - sveštenik osveštava rakete

Tradicionalni ispraćaj pred let samo je jedan od običaja koji se ne propuštaju, a premda su Rusi kao narod veoma religiozni, ali i sujeverni, poslednji sati na Zemlji obiluju raznim običajima: tako Roskosmos ima i svog duhovnika, oca Sergija, koji od 1998. godine osveštava sve rakete koje se lansiraju sa kosmodroma u Bajkonuru.

Smatra se stubove "kosmičkom sujeverju" postavio glavni instruktor Sergej Koroljov, koji je bio veliki protivnik lansiranja ponedeljkom, a ako bi se desilo da je poletanje zakazano baš za taj dan, od njega su bežali svi redom - a oni koji ne bi stigli da mu se "sklone s očiju" dobijali su niz kritika. Još jedna zanimljivost je da je Koroljov izbegavao žene, odnosno - žene na startnoj poziciji, a da je u džepu uvek nosio dva novčića, kako kaže, za sreću.

Jedna od najstarijih tradicija nastala je još u vreme Jurija Gagarina (iako je neki vezuju kao i sve ostale, za Koroljova), a popularno je zovu "na točak": na putu do kosmodroma Gagarin je tražio da se vozilo zaustavi kako bi obavio malu nuždu, a kako navode kosmonauti danas, ova tradicija je ne samo za sreću, već i dosta praktična.

Na put kosmonauti obično sa sobom nose i grančicu pelina, kažu da ona najduže od svih zemaljskih biljaka čuva svežinu, a samim tim, podseća na običan život na Zemlji.