Izvinjenja mogu biti komplikovana, jer često zahtevaju odbacivanje ponosa, ega i suočavanje sa sopstvenim greškama. Mnogi odbijaju da traže oproštaj od drugih iz navedenih razloga, ali ima i onih koji bi rado iskoristili izvinjenje za emocionalnu manipulaciju drugih.
Sledećih nekoliko primera većinom zavise od određene situacije i konteksta, ali je korisno učiti kako se mogu primetiti u stvarnom životu i interakcijama s drugima. Mogu biti dobri orijentir za traženje "pravog" vremena i načina za izvinjenje ili čak pokazati kada uopšte nije neophodno tražiti oproštaj od druge osobe.
Usiljena i neiskrena izvinjenja nikada ne donose dobre rezultate, ali povremeno je teško dokučiti da li tražimo oproštaj "iz navike" ili se zaista osećamo krivim. Dobro je dvaput razmisliti pre nego što se opredelimo za izvinjenje, jer u nekim slučajevima čak može produbiti konflikt. Neki od primera situacija mogu biti kada:
Ne postoji želja za korigovanjem sopstvenog ponašanja
U nekim slučajevima, "prazno" izvinjenje može samo pogoršati situaciju. Traženje oproštaja može uliti nadu u drugu stranu, koja će očekivati promenu u ponašanju, pa samim time i u odnosu u budućnosti. Ipak, kada realnost bude drugačija, dolazi do još većeg razočarenja i konflikt se produbljuje na manje očigledan, ali ozbiljan način. Poverenje postepeno nestaje, tako da vremenom može doći i do potpunog raskidanja odnosa.
Cilj izvinjenja je samo "održavanje mira"
Dobro je obratiti pažnju kada je vreme za ublažavanje stila komunikacije, pogotovo kada je veća svađa u pitanju, ali izvinjenje ne bi trebalo da bude samo prečica za umirivanje druge strane. Tada reči gube na pravom značenju, a vremenom se možemo osećati nelagodno, jer smo sebe stavili u situaciju u kojoj znamo da smo tražili oproštaj od drugoga bez konkretnog razloga.
Svaljivanje krivice izvinjenjem
Mnogi ljudi često traže oproštaj koji postaje deo suptilne taktike manipulacije. Jedan primer može biti izvinjavanje, koje odmah zatim prati kontra: 'Izvini što sam povisio/la glas na tebe, ali možda bi trebalo da me bolje saslušaš sledeći put.' Drugi način može biti opravdavanje svojeg postupka kroz opisivanje tuđeg: 'Znam da sam burno reagovao/la, izvini, ali kada me ne slušaš, brzo se naljutim...'
Naravno, kada nas neko zaista povredi, važno je da im jasno damo do znanja kako se osećamo i šta nam nije prijalo, ali izvinjavanje tokom ovakvog razgovora možda neće delovati iskreno, pa samim tim gubi na vrednosti. Najbolje je sačekati da obe strane iznesu svoju perspektivu, pa da iskreno izvinjenje dođe na samom kraju.
Pritisak od druge strane
Kada zaista osećamo da nismo zaslužili određen tretman i da nije naša krivica, ne bi trebalo popuštati. U trenucima besa i konflikta, mnogi osećaju da im druga strana duguje izvinjenje, bez obzira na realnu situaciju. Ako možemo naslutiti bilo koju vrstu pritiska od druge osobe i kada nam logika i intuicija govore da izvinjenje zaista nije naša obaveza u datoj situaciji, onda je najbolje sačekati da obe strane budu smirene i spremne za razgovor.
Tada treba jasno dati drugome do znanja da ne smatramo da je krivica naša i pronaći najbolje moguće rešenje ili kompromis. Bitno je kontrolisati svoje emocije, kako ne bi došlo do nove svađe, ali razgovor mora biti iskren i produktivan.