Nova studija neuroloških efekata koje nam daju "zelene vežbe" - fizička aktivnost koja se obavlja u prirodi, otkriva da kratka šetnja među zelenilom poboljšava memoriju i koncentraciju mnogo više od kratke šetnje na traci u zatvorenom.
"Sve je počelo našim sastancima tokom šetnji", rekla je Ketrin Ber, neuronačnik na Univerzitetu Viktorija, koja je vodila neurološko istraživanje "zelenih vežbi". Ber je želela da otkrije da li su šetnje među drvećem produktivnije od boravka u zatvorenom prostoru. Prethodna istraživanja su dokazala da hodanje, bilo napolju ili u zatvorenom prostoru, povećava protok krvi u mozgu i razbistri misli. Šetnje su u prethodnim studijama trajale 30 ili više minuta, dok su sastanci u pokretu, trajali upola kraće, prenosi "Vašington post".
Vežbanje na otvorenom ili u zatvorenom prostoru
Za novu studiju, Ber i njene kolege okupile su 30 studenata, testirale njihovu radnu memoriju (vrsta kratkoročne memorije) i sposobnost da se fokusiraju, dok su naizmenično hodali oko 15 minuta unutar zgrade ili napolju, stazama prekrivenim lišćem, pre nego što su ponovili kognitivne testove.
U većini slučajeva, učenici su se bolje koncentrisali i brže reagovali, kada su prethodno šetali napolju. "Prirodni svet podstiče čak i one najnemirnije među nama da se opuste, uspore i smanje brige, dopuštajući da se mozak odmori", smatra ova naučnica. Priroda privlači pažnju bez zahtevanja stalne intelektualne obrade, a nakon toga ljudi se mogu bolje koncentrisati i lakše rasuđivati.
Priroda može olakšati teške vežbe
U jednoj studiji u Kini, mladi, neaktivni gojazni ljudi su počeli da šetaju parkom ilu u zatvorenom prostoru, naizmeničnim danima. Ovi ispitanici smatrali su da osećaju znatno manje stresa i više uživaju u vežbanju kada su hodali napolju.
U studiji iz 2017. u Insbruku, u Austriji, grupa zdravih i volontera pristala je da pešači po alpskim planinama iznad grada, šetajući do vrha i nazad tri sata.
Drugog dana, ponovili su napor na pokretnim trakama za trčanje u teretani, postavljenim da oponašaju nagib planinarenja. Monitori otkucaja srca su dokazali da je šetnja na otvorenom objektivno zahtevala više napora nego planinarenje na traci za trčanje. Ali i pored fizičkih manifestacija koje su ukazivale da je veći napor bio potreban na planini, ispitanici su rekli da je kretanje uz padinu bilo manje naporno i da ih je činilo srećnijim od planinarenja u teretani.
Boravak na otvorenom možda neće imati isti efekat ukoliko je ograničen zgradama i betonom. Istraživači su otkrili da je vežbanje u urbanizovanim okruženjima na otvorenom, a koje su definisali kao komercijalne četvrti, centar grada i druga izgrađena područja sa malo drveća ili drugih prirodnih elemenata - manje korisno za mentalno stanje ljudi.
Ipak, ako vreme, raspored ili druge prepreke ne omoguće izlazak napolje, svaka vrsta vežbanja je dobra. "Možda ćete imati veće koristi za mentalno zdravlje ako ste u mogućnosti da budete aktivni napolju u prirodnom okruženju. Ali, pošto je fizička aktivnost izuzetno važna za naše fizičko i mentalno zdravlje, bez obzira šta radite ili gde to radite, samo nastavite da budete aktivni", navode naučnici.