Život bez struje i savremenih tehnologija: Jovana i Kristofer su jedini srpski Amiši
U doba naprednih tehnologija kada je život jednostavno nemoguće zamisliti bez struje, "gedžeta" i društvenih mreža, u srpskom selu Mali Drenovac žive dvoje mladih ljudi koji prkose savremenom načinu života i koji su, kako sami navode, odlučili da život provedu na selu, u skladu sa verom i prirodom.
Njihova ljubavna priča otpočela je sa dolaskom Kristofera u Srbiju iz američke države Virdžinije, gde je živeo u amiškoj zajednici, a upoznavanje sa Jovanom, koja do tada ništa nije znala o takvom načinu života dogodilo se spontano.
Kristofera u Srbiju dovelo srpsko poreklo
Kristoferov dolazak u Srbiju bio je samo pitanje trenutka, s obzirom da je jedan od njegovih predaka, Denča Petrović, živeo na svega nekoliko kilometara od Niške Banje, a samo nekoliko kratkih poseta mestu iz koga je njegov deda 1912. godine krenuo u svet bilo je dovoljno da se Kristofer zaljubi u Srbiju i odluči da se iz Amerike preseli baš tu.
Iako je pre selidbe pročitao dosta toga o Srbiji, Kristofera neke stvari i dalje iznenađuju: "Iznenađen sam tradicijom, običajima i životom ljudi uopšte. Čudno mi je to što više porodica živi u jednoj kući, što mnogo ljudi ne radi i što mnogi od njih ni ne pokušavaju da pronađu posao. Neverovatno mi je takođe da neko može da poseče šumu, a da ne posadi novu".
Vera je hrišćanstvo, a žena ne sme da seče kosu i nosi pantalone
Život Amiša po mnogo čemu se razlikuje od života drugih ljudi, a njihova način života mnogima se čini isuviše rigorozan - otuda i interesovanje, ali i predrasude sa kojima se dvoje mladih ljudi gotovo svakodnevno susreću.
"Ovde u Malom Drenovcu planiram da živim slično kao Amiši u Americi. Čuvam ovce, imam 40 komada, obradio sam 15 hektara. Naša vera je hrišćanstvo, žena ne sme da seče kosu, mora da nosi maramu, ne može da nosi pantalone kao muškarac. Mi nemamo ikone, slavu, mi samo slavimo Boga" naveo je Kristofer u svom intervjuu za RTS.
Velika porodica i život na selu
Za Jovanu je život Amiša oduvek bio nepoznanica, sve dok nije upoznala Kristofera koji je ne samo osvojio njeno srce, već i otvorio nove vidike, otkrivši život jedne miroljubive, konzervativne hrišćanske grupe koja ne koristi dostignuća moderne tehnologije poput električne energije ili automobila.
"Mislim da je to nekako bilo usađeno od malih nogu. Ja sam oduvek želela da živim u porodici gde ima puno dece, da živim na selu, da imam svoje konje", navodi Jovana, i dodaje: "Venčali smo se pre četiri godine, ali sam ja pet meseci pre toga krenula dublje da razmišljam o svemu tome. Nekako nisam mogla da živim dva života. Trebalo je da se odlučim ili za život na selu ili život u centru Vrnjačke Banje. Pitala sam se da li ću nekada želeti da se vratim. Samo sam presekla".
Budućnost njihove dece je jasna - podržaće ih šta god da odluče
Odlika Amiša je da sami donose odluku da li će u zajednici ostati do kraja života ili će je u nekom trenutku napustiti, a na pitanje kako vide budućnost svojih potomaka Jovana i Kristofer jednoglasno kažu da će ih podržati šta god da odluče.
"Kada dete ima 18 godina, to je kraj. Ja imam 18 godina da ih učim, posle toga je gotovo".
