Teško je priznati sebi da imamo određen problem. Sasvim je razumljivo da čovek traži izgovore i izbegava da se suoči sa svojim negativnim emocijama, jer je to instiktivni odbrambeni mehanizam, ali ponekada je teško dokučiti da li uopšte postoji razlog za brigu.
Sledećih nekoliko navika mogu biti ukazatelji da možda varamo sebe (i druge), da zapravo nismo toliko srećni koliko zapravo želimo da budemo:
Hedonizam
Prekomerna kupovina, izlasci i traženje sličnih zanimacija, mogu biti znak da pojedinac pokušava da "popuni prazninu" na sve moguće načine. Uvek postoji određena granica, čak i kada je u pitanju "bezazlena" zabava. Navedeni znak može biti teško primetiti, pogotovo jer krakotrajna sreća koju donose može da bude samo iluzija. Ipak, dobro je zaustaviti se i preispitati pravu svrhu trošenja novca na odeću koju verovatno nećemo nositi, pristajanje na okupljanja čak i kada smo umorni itd...
Šta uraditi:
Pronalaženje novih i zdravijih navika može biti prvi korak (npr. kreativni hobi, rekreacija). Zatim, sledeći neophodni korak je analiziranje sopstvenog emocionalnog stanja. Koja "praznina" treba da se napuni? Šta nam nedostaje u karijeri/privatnom životu?
Društvene mreže su vam prioritet
Prepopterećenje sopstvenim onlajn profilima i utiskom koji odaju može biti jedan od znakova bežanja od realnosti. Predstavljanje sebe u najboljem mogućem svetlu na društvenim mrežama postaje svakodnevni cilj, ali pravi razlog može biti samo zato što se na taj način dolazi do osećaja kontrole nad sopstvenim životom.
Deljenje lepih trenutaka preko interneta nije nužno loše, ali ponekada je dobro zapitati se odakle dolazi potreba za takvom vrstom validacije. Ponekada, kada ljudi zaista uživaju u određenim trenucima u životu, ne postoji želja za deljenje sa drugima, već se lep momenat ceni i nisu potrebni "lajkovi" kako bi se zapamtio.
Takođe, konstantno "ulepšavanje" realnosti preko društvenih mreža može biti jedan od faktora koji negativno utiču na mentalno zdravlje i sopstvenu percepciju realnosti.
Šta raditi:
Pravljenje pauze od društvenih mreža može biti najbolje rešenje, pogotovo kada počinju da upravljaju našim životom i raspoloženjem. Vremenom će biti lakše odoleti pravljenju "savršenog" onlajn imidža i pronalaženje lepote u "običnoj" svakodenvnici nije više toliki izazov.
Prisutnost umora, bez obzira na raspored spavanja
Naše fizičko stanje često je ogledalo našeg emocionalnog sveta. Iznurenost, nedostatak energije ili pad imuniteta su mogući znakovi nestabilnih emocija. Mnogi najčešće prvo pomisle da je u pitanju zdravstveni problem, ali nekada može biti samo fizička manifestacija unutrašnjeg sveta.
Ljudi koji se samo pretvaraju da su zadovoljni sobom i svojim životom mogu biti veoma iscrpljeni. Uvek nositi "masku" će postati sve veći mentalni teret i vremenom će početi da se pojavljuje i na spoljašnjosti.
Šta raditi:
Pronalaženje vreme za odmor ili čak izolaciju od sveta može biti veoma dobro. Čovek je po prirodi socijalno biće, ali svakome je povremeno potrebno vreme u samoći.
Tračarenje, ogovaranje, kukanje...
Svako može priznati da kukanje i tračarenje nekada može da prija. Ipak, kada to postaje jedini način komunikacije sa drugima, vreme je zapitati se odakle dolazi toliko negativnosti. Najčešće zbog samog pojedinca, koji je nezadovoljan svojim životom, ima određene probleme, nesigurnosti i sl.
Ako svaki dan postoji povod za žaljenjem, ismevanjem drugih i širenjem pesimizma, onda je možda vreme za samoanalizu i "pročišćenje".
Šta raditi:
U ovakvim trenucima je dobro posavetovati se sa osobom od poverenja. Na primer, iskren prijatelj će otvoreno reći da li je primetio promenu u našem stavu. Kroz razgovor će primećivanje sopstvenih negativnih osobina postati lakše i korigovanje ponašanja može početi.