Svima je poznato da je dobar san važan za celokupni kvalitet života, jer utiče na koncentraciju, kognitivne sposobnosti, raspoloženje, imunitet... Ipak, većina ljudi se retko pridržava nekih od osnovnih pravila zdrave rutine spavanja.
Štaviše, mnogi uticajni ljudi, od političara do influensera, često ponosno izjavljuju da im je potrebno samo četiri ili pet sati sna kako bi postigli mnogobrojne obaveze u toku dana. Ipak, mnogi stručnjaci tvrde da takve navike spavanja ne bi trebalo glorifikovati.
S obzirom na različite poslove koje savremen čovek obavlja u toku dana, pravilno spavanje se često zapostavlja. Mnoge statistike pokazuju da većina ljudi spavanja manje od preporučenih sedam sati, pa se postavlja pitanje: da li je šest sati sna dovoljno za čoveka? Odgovor je: ne.
Nije nužno ostati budan celu noć, kako bi došlo do velikog mentalnog i fizičkog umora. Dovoljno je oko nedelju dana spavanja šest sati da se nesanica "nakupi", što vremenom može značajno pogoršati zdravlje. Važno je znati i da, samo zato što je pojedinac legao tokom tih šest sati, ne znači da zapravo dobija punih šest sati sna.
Neke od najočiglednijih negativnih posledica su nedostatak koncentracije, otežane kognitivne sposobnosti i promena raspoloženja. Istraživanje na Univerzitetu Stanford je pokazalo da samo dve uzastopne noći od šest ili manje sati sna može pogoršati rad mozga za narednih nedelju dana.
Osim mentalnih, postoje i određene fizičke posledice. Jedna studija sa Univerziteta Kalifornija San Francisko pokazuje da oni koji spavaju samo šest sati imaju četiri puta veće šanse da se razbole, jer imuni sistem postaje značajno slabiji. Nesanica može biti jedan od glavnih uzroka hormonskih poremećaja, a može značajno uticati na hormone testosteron i kortizol (hormon stresa).
Takođe, povišena telesna težina i procenat masti u telu se često vezuju da nepravilnim rasporedom spavanja, kao i dijabetes, visok krvni pritisak i kardiovaskularne bolesti. Prošlogodišnje istraživanje u Velikoj Britaniji je pokazalo da veliki procenat ljudi, koji imaju od pedeset do sedamdeset godina i spavaju oko pet sati, pate od dva ili više ozbiljnih zdravstvenih problema.
Na kraju, jedna studija iz januara za žurnal "Sajens direkt (Science Direct)" potvrđuje da nedovoljno spavanja povišava rizik bolesti nervnog, muskuloskeletnog, digestivnog i cirkulatornog sistema, a može dovesti i do razvoja ili pogoršanja mentalnih bolesti.
Mnogi smatraju da je šest sati sna optimalno, jer veruju da to može biti jedna vrsta "štednje vremena", koje može biti iskorišćeno za obavljanje dodatnih obaveza u toku dana. Ipak, s obzirom na opadanje rada kognitivnih sposobnosti zbog nesanice, mnogi stručnjaci veruju da dodatna dva do tri sata spavanja mogu biti mnogo korisnija za produktivnost, jer će telo i um biti odmorni i koncentracija povećana.
Zbog toga je najbolje spavati najmanje sedam sati, vez obzira na godine. Kako bi se stabilizovao raspored spavanja, potrebno je aktivno uspostavljati zdrave rutine i korigovati navike spavanja. Izbegavanje kofeina, gledanje u televizor/ekran i intenzivno vežbanje pred spavanje su neke od najčešćih saveta koje stručnjaci preporučuju.