Sedam pravila vaspitavanja dece od velikog ruskog književnika, Lava Tolstoja

Izuzetan u svemu, Lav Tolstoj se tokom života trudio da ostavi trag, kako u književnosti, tako i u obrazovanju i pedagogiji. Metodologija koju je do tančina razradio, Lavu Tolstoju je pomogla da otvori svoju školu u Jasnoj Poljani, a polaznici škole bila su deca iz seljačkih porodica, kojima je veliki ruski pisac i humanista pomagao da otkriju svoje talente, nauče nešto novo i postanu dobri ljudi. Za to vreme, njegova metodologija bila je potpuno nova, a reklo bi se da su mnogi aspekti primenljivi i danas.

Vaspitavanje kvari decu i stavlja ih u "okvire"

Lav Tolstoj je voleo da kaže da je dečji uzrast izvorni oblik harmonije koji odrasli neretko kvare i uništavaju. Po mišljenju pisca, bilo kakvo vaspitanje zapravo je pokušaj da se deca "uokvire", potčine pravilima i zakonima odraslog sveta. To naravno ne znači da deca ne treba da dobijaju od roditelja usmerenja u vaspitanju, već da vaspitavanje treba da bude usmereno na razvoj onoga što u sebi već imaju, kao i na veličanje njihove "istinske lepote".

"Čovek živi samo da bi mogao da pokaže svoju individualnost, a vaspitanje je briše", pisao je Tolstoj. "Toliko smo sigurni u sebe i toliko predani lažnim idealima odrasle savršenosti, a toliko teško razumemo prvobitnu lepotu dece, da više pažnje obraćamo na nesavršenosti koje ispravljamo vaspitavanjem".

Decu ne treba kažnjavati

Tolstoj je bio veliki protivnik kažnjavanja dece: kategorično se suprotstavljao šibanju dece zbog nenaučenih lekcija (da, ranije su se u školama deca šibala prutovima). U svojoj školi Lav Tolstoj je insistirao na potpuno drugačijem pristupu, koji je podrazumevao izuzimanje tako rigoroznih mera, a njegovi savremenici iznenađenje nisu sakrivali: "Sve je to fer, ali složićete se da je bez pruta nekada nemoguće naterati decu da uče", govorili su oni.

Tolstoj je, sa druge strane, smatrao da kažnjavanje dece ne samo da ne dopinosi njihovom vaspitavanju, već ih čini surovijim i lišava ljudskosti.

Sakrivanje sopstvenih nedostataka dovodi do podrivanja autoriteta 

Ruski pisac bio je ubeđen da su deca daleko pronicljivija od odraslih, a njihovim roditeljima je uvek savetovao da prvo uočavaju svoje nedostatke, a tek onda nedostatke svoje dece. U suprotnom slučaju deca mogu uočiti licemerje, čime će se autoritet roditelja biti poljuljan.

"Sve poteškoće u vaspitavanju dece potiču od toga što roditelji, ne samo da nisu ispravili svoje nedostatke, već ih i ne priznaju, a opet, u svojoj deci ne žele da vide te iste nedostatke".

Deca treba da uče ono što će im kasnije koristiti

Iako se ruski obrazovni sistem od davnih vremena smatra jednim od najboljih u svetu, Tolstoj se veoma kritički odnosio njegovoj organizaciji. Veliki pisac negodovao je što je za dobijanje diplome neophodno "nabubati" veliku količinu gradiva, koje je kasnije krajnje neprimenljivo u daljem obrazovanju i profesionalnom razvoju. Latinski jezik, filozofija, veronauka i slični predmeti za Tolstoja su bile zastarele nauke, a po njegovom mišljenju akcenat je trebalo staviti na usvajanje znanja koja će kasnije koristiti deci.

"Škola ne bi trebalo da diktira šta je deci neophodno, a šta nije, već bi trebalo da pruža znanja koja deca sama odaberu i žele da dobiju", smatrao je Tolstoj.

Deci su važne sloboda i samostalnost

Ruski književnik bio je mišljenja da su ljudi iz naroda, koji nisu učili škole, "svežiji, jači, moćniji i samostalniji". Upravo zbog toga jedno od pravila koje je primenjivao u svojoj školi jeste bilo razvijanje samostalnosti kod dece: cilj je bio ne stavljati decu "u kalupe", već u njima razvijati slobodu i samostalnost".

"Ako učenik u školi ne nauči sam da stvara, u životu se od njega ne može očekivati ništa više od podražavanja drugima i kopiranja, premda je malo onih koji su u detinjstvu kopirali, a kasnije umeli da stvore nešto samostalno", verovao je Lav Tolstoj.

Izražavanje nezadovoljstva je "OK"

U svojoj školi u Jasnoj poljani Lav Tolstoj je pored časova sa decom imao i posebno vreme za razgovore, a na takvim besedama učitelji i učenici pričali su o svemu što su smatrali važnim: pitanja koja se tiču nauke, novosti i procesa. Učenici su imali potpunu slobodu da iznesu svoju tačku gledišta, pa čak i argumentovano kritikuju učitelje - Tolstoj je smatrao da slobodno vaspitavanje podrazumeva iskren i otvoren razgovor.

"Učenici bi trebalo da imaju potpunu slobodu da izraze svoje nezadovoljstvo", a ovo pravilo jedno je od ključnih za pravilno vaspitavanje dece.

Ljudskost je jedna od najvećih vrlina

Znanja, pravila i nauka najmanje je što deca mogu naučiti od odraslih ljudi, a na osnovu onoga što vide, deca prave zaključke šta znači biti dobar čovek, kako se ponašati u društvu i šta je moralno, a šta nije. Dečiju pronicljivost nemoguće je obmanuti ni znanjima, ni pravilima.

"Deca su pametnija od nas odraslih. Mi se trudimo da im dokažemo da smo razumni, a njih to uopšte ne zanima - oni žele da znaju jesmo li iskreni i čestiti, jesmo li dobri i savesni", svojevremeno je govorio Tolstoj.