Ljudi imaju urođenu potrebu za povezivanjem sa drugima, ali se mnogi često osećaju usamljeno. Usamljenost je stanje uznemirenosti ili nelagode koje nastaje usled jaza između želje za povezivanjem sa drugima i stvarnih iskustava u socijalnoj komunikaciji.
Čak i neki ljudi koji su okruženi većim brojem ljudi tokom dana, kao i oni koji su u dugotrajnom braku i dalje mogu osećati usamljenost. Istraživanja sugerišu da usamljenost predstavlja ozbiljnu pretnju blagostanju, kao i dugoročnom fizičkom zdravlju.
Blizina i dublja povezanost, bliskost sa drugim ljudima su izuzetno važni za mentalno zdravlje. Ako ova povezivanja izostanu, moguće je da će se razviti različita patologija i mentalne bolesti.
Bez obzira da li osoba živi u nekoj vrsti izolacije ili ne, osećaj nedostatka društvene povezanosti može biti bolan. S obzirom na potencijalne zdravstvene posledice za one koji se osećaju kao da imaju malo društvenih veza ili ih uopšte nemaju, široko rasprostranjena usamljenost predstavlja veliki društveni izazov.
4 mentalna problema koja se najčešće javljaju usled usamljenosti:
Depresija
Stanje depresije i usamljenost skoro uvek idu zajedno. Ukoliko neko nema jake i stabilne odnose sa porodicom i/ili prijateljima, postoji velika verovatnoća da će u nekom delu života patiti od depresije. Istraživanja su pokazala da je depresija mnogo češće izazvana usamljenošću, nego obratno.
Socijalna anksioznost
Socijalno anksiozni poremećaj prati velika anksioznost i strah koji može ići do osećanja užasa u svakodnevnim društvenim situacijama. Nekada je nazivana socijalna fobija, i javlja se u situacijama kada osoba ne sme da izađe iz kuće. Međutim, postoje i blaži oblici koji mogu biti izraženi u smislu da osoba oseća da se ne dopada drugim ljudima ili da misli da nije vredna kvalitetnih prijateljstava.
Bolesti zavisnosti
Mnogobrojna istraživanja zavisnosti, pokazala su da se osobe koje smatraju sebe usamljenima, prilikom prvog probanja narkotika, imaju veće šanse da postanu zavisnici, bilo da je u pitanju kockanje, alkoholizam ili internet.
Patološko sakupljanje/gomilanje stvari
I dok je patološko sakupljanje najčešće kategorisano kao opsesivno-kompulsivni poremećaj, u njemu postoji element "popunjavanja praznine". On nastaje jer osoba nije uspela da u životu ostvari značajna poznanstva i prijateljstva, pa ima potrebu da fizičkim kupovinama ili skupljanjima nadomesti prazninu koju osseća.
Pored povezanosti sa simptomima depresije i drugim oblicima mentalnih bolesti, usamljenost je faktor rizika za srčana oboljenja, dijabetes tipa 2 i artritis, između ostalih bolesti. Istraživanja pokazuju da su usamljeni ljudi dvostruko skloniji da razviju Alchajmerovu bolest.
Istraživanja su dokazala:
Društvena izolacija značajno je povećala rizik od prerane smrti, a on može da se meri sa rizikom od pušenja, gojaznosti i fizičke neaktivnosti
Socijalna izolacija je bila povezana sa oko 50 posto povećanim rizikom od demencije
Loši društveni odnosi (koje karakteriše društvena izolacija ili usamljenost) bili su povezani sa 29 posto povećanim rizikom od srčanih bolesti i 32 posto povećanim rizikom od moždanog udara
Usamljenost je bila povezana sa većom stopom depresije, anksioznosti i samoubistava
Usamljenost među pacijentima sa srčanom insuficijencijom bila je povezana sa skoro 4 puta većim rizikom od smrti, 68 posto povećanim rizikom od hospitalizacije i 57 posto povećanim rizikom od poseta hitnoj pomoći
Bitno je razlikovati usamljenost od samoće
Samoća podrazumeva da osoba nije u društvu drugih ljudi, ali to ne mora nužno biti neprijatno osećanje. Samoća često može biti prijatna, stvar ličnog izbora i potrebe da se neko vreme posveti samo sebi, svojim mislima, telu, odmoru, hobijima.
Za razliku od samoće, usamljenost je po svom kvalitetu uvek neprijatno osećanje, neželjena je i može se javiti čak i kada je osoba okružena velikim brojem ljudi. Usamljenost je vezana za kvalitet nečijih odnosa, pre nego za broj veza koje čovek ostvaruje. Kvalitet odnosa ogleda se u zajedničkim vrednostima, poverenju, iskrenosti, saradnji, usemerenosti ka istom cilju.
Dve vrste usamljenosti
- Situaciona usamljenost se oseća onda kada smo u situaciji u kojoj nisu prisutni nama važni ljudi, sa kojima bismo voleli biti, dok strukturalna usamljenost podrazumeva da nema drugih bliskih osoba sa kojima se osećamo povezano. U slučaju kada osoba oseća situacionu usamljenost, odnosno kada nisu prisutne osobe za koje je emocionalno vezana, uz osećanje usamljenosti javlja se i nedostajanje, koje je svojevrsna potvrda ljubavi (fališ mi, nedostaješ mi).
- Strukturalna usamljenost javlja se kao osećanje u odnosu na celokupnu životnu situaciju, gde se osoba oseća nepovezano sa drugima. U slučaju strukturalne usamljenosti, osobi može biti teško da prepozna da se radi o osećanju usamljenosti, jer se takvo stanje doživljava kao emocionalna praznina.
Kako pobediti usamljenost
- Ulagati u one odnose koji su trenutno zadovoljavajući ili imaju potencijal da budu kvalitetni. Uvek birajte ljude iz svoje okoline, a manje onlajn druženja, jer su upravo najnovija istraživanja otkrila da elektronska komunikacija ne stimuliše oslobađanje oksitocina (hormona sreće) ili smanjenje kortizola (hormona stresa).
- Prekinuti komunikaciju sa onima sa kojima nam odnosi ne izgledaju dobro ili nemaju potencijal da postanu bolji i kvalitetniji.
U traganju za boljim odnosima sa drugima i prevazilaženju usamljenosti, bitno je pokrenuti se, ali i konstantno raditi na tim odnosima. na ovaj način se možete ponovo povezati i upoznati sa novim ljudima koji imaju sa slične životne vrednosti.