Nakon razgovora s nekim, pogotovo kada nam druga osoba nije previše bliska, skoro uvek dolazi do momenta "neprijatne tišine". U takvim trenucima se većina ljudi oseća nelagodno i pokušava da započne novu temu, kako bi se obe strane opustile. Ipak, često dolazi do suprotnog efekta, jer interakcija deluje neprirodno i usiljeno.
Zbog toga je ponekada dobro "dozvoliti" tišini da preovlada. Pored toga, postoji još nekoliko razloga zašto je kratka pauza u konverzaciji korisna za nas, pogotovo kada nam druga osoba postavi pitanje koje zahteva više vremena za odgovor.
Prvi i najočigledniji je bolja koncentracija na smišljanje adekvatnog odgovora. Kada se odbace misli koje odvlače pažnju i koje služe kao "popunjavanje praznog prostora", lakše je doći do koherentnog i zadovoljavajućeg odgovora na pitanje, a nastavljanje razgovora postaje lakše. Osim ostavljanja boljeg utiska, druga strana će imati želju za pažljivim slušanjem i razmatranjem našeg odgovora, što samo može poboljšati dalju komunikaciju.
Pored koncentracije, nekoliko trenutaka tišine nam pomaže da razmišljamo kritički o datoj temi. Određen problem se može sagledati iz više uglova, što takođe pomaže u bržem i efikasnijem rešavanju konflikta. Zbog toga je nekada dobro zatražiti nekoliko trenutaka u tišini ili čak izdvojiti se iz situacije, pogotovo ako razgovor postaje neprijatan i prelazi u sukob.
Još jedan dobar razlog za prihvatanje "neprijatne tišine" je korišćenje dodatnog vremena za racionalizaciju sopstvenih emocija. Ako nam je postavljeno pitanje zbog koga osećamo intenzivne emocije, onda je dobro zapitati se zašto, kao i kako ih možemo kontrolisati, da ne bi došlo do potencijalnog nesporazuma.
Nakon toga, mnogo je lakše reći ono što zaista mislimo, nego reagovati "na prvu loptu", što skoro uvek dovodi do konflikta s drugom osobom. Čak i kada zaista osećamo veoma negativne emocije, biće lakše objasniti ih drugoj osobi nakon kratke pauze u razovoru. Takođe, malo dodatnog vremena pred nastavak razgovora nam može uliti samopouzdanje, jer smo svesni da je naš odgovor promišljen i da nismo pravili greške u izražavanju svoje perspektive. Zbog toga će druga strana podsvesno osećati veće poštovanje prema nama i našem mišljenju samo zbog načina izlaganja, čak i kada se ne slažu s nama.
Naravno, mnogima je teško da odmah prihvate i praktikuju tišinu u interakciji s drugima, tako da je dobro početi od manjih izmena u govoru: kada sebe uhvatimo da tražimo bilo koju temu, samo da bismo sprečili nekoliko sekundi moguće neprijatnosti, onda je u redu zaustaviti se i dozvoliti tišini da nastupi. Vremenom, komunikacija s drugima može postati značajnija, jer dolazi do razmene iskrenih i promišljenih odgovora, umesto previše površnih tema koje služe kao "spas od ćutanja".
Isto tako, kada je situacija obrnuta, važno je davati drugoj strani vremena da odgovori. Mnogi osećaju pritisak da nastave razgovor, čak i kada ne mogu da pronađu adekvatan odogovor, tako da pomno slušanje druge strane i pokazivanje strpljenja bez ometanja tuđih misli može biti pozitivna karakteristika i ojačati međuljudske odnose.