"Badem mama" je savremeni izraz za roditelje koji vaspitaju decu uz stroge dijete, pritisak vezan za njihov izgled/mršavost, kao i nametanje raznih "zdravih navika" tokom odrastanja. Mnoge devojke na TikToku dele svoja iskustva kroz satiričan prikaz svojih "badem mama".
Korisnici kroz humor prepričavaju "suptilne" komentare, navike i interakcije koje su imali sa svojim majkama, koje su bile opsednute svojim izgledom, težinom i održavanjem stroge dijete po svaku cenu. Postoji nekoliko verzija klipova: neki su prilično direktni, u kojima korisnici glume svoju majku koja im od malih nogu govori da su "dovoljno/previše jeli", da nedovoljno vežbaju i slične oblike osuđivanja kada je u pitanju ishrana i fitnes. Drugi prikazuju kakvu sliku "badem mama" ima o sebi, zajedno sa zdravim navikama koje odu u ekstrem i kako posmatranje roditelja utiče na decu i njihov odnos sa hranom.
Trend služi za razmenjivanje, ne samo iskustava, već i za širenje svesti o štetnim posledicama koje pojedinac može imati kada odrasta sa roditeljem koji ima poremećaj ishrane ili ortoreksiju (opsednutost "zdravim" načinom života).
Termin je navodno nastao kada je klip Jolande Hadid (majke supermodela Džidži i Bele Hadid), u kome mladoj Džidži predlaže da "pojede nekoliko badema" kada se osećala slabo, postao viralan. Uz to, još nekoliko klipova, koji prikazuju Jolandinu opsednutost izgledom tela svoje ćerke su podstakli mnoge korisnike interneta da pokažu kako njeno ponašanje nije toliko neuobičajeno, jer su mnoge žene njene generacije delile iste stavove o hrani. Pretpostavlja se da je glavni uzrok tome promovisanje veoma mršavih tela u prethodnim decenijama.
Pojedini stručnjaci za ishranu i pedijatri smatraju da "badem mame" samo prenose sopstvene nesigurnosti na svoju decu, zbog čega se dete može osećati kao da nije 'dovoljno mršavo/lepo/zdravo', pa samim tim nije vredno majčine pažnje, odobrenja i ljubavi.
"Postoji verovanje da je naš oblik tela predstavnik našeg karaktera, snage i motivacije da budemo zdravi. Mnogi roditelji odlaze korak dalje i osećaju da je izgled njihovog deteta predstavnik njihovog roditeljstva, što uopšte nije tačno" rekla je za "Tudej" (Today) doktorka Debora Gilboa, ekspert za ravoj mladih.
Korisnici društvenih mreža često razmenjuju svoja lična iskustva i pokazuju međusobnu empatiju u komentarima ispod klipova u kojima se prikazuju "badem mame". Mnogi smatraju da je u pitanju generacijsko prenošenje toksičnih navika i načina razmišljanja, kao i da mnoge "badem mame" nemaju loše namere, već praktikuju ono što veruju da je zaista najbolje za dete, jer se prema sopstvenom telu ophode na isti način.
Ljudi koji su imali roditelje poput "badem mama" preko društvenih mreža opisuju da se i dan danas osećaju kao da "mogu čuti" kako ih majka kritikuje kada donose odluke o svojoj ishrani i navikama vežbanja. Ipak, pojedini korisnici naglašavaju da je deljenje iskustva s drugima, koji su prošli kroz isto, izuzetno pomoglo u procesu isceljenja.
Mnogim roditeljima je teško da pronađu dobar balans kada je u pitanju utemeljivanje zdravih navika kod deteta. Uvek postoji rizik od nenamernog osuđivanja i stvaranja prevelikog pritiska, čak i kada su namere pozitivne. Doktorka Gilboa predlaže pet saveta i navika koje roditelji mogu da primenjuju i kako bi zgradili zdrave navike kod deteta:
- Obavezan doručak svakoga jutra
- Naručivanje hrane najviše jednom nedeljno
- Kretanje i fizička aktivnost u trajanju od oko sat vremena svakog dana
- Ne više od dva sata dnevno ispred ekrana
- Manje od dvesta mililitara zaslađenih pića svaki dan
"Ovih pet saveta mogu napraviti ogromnu razliku i najbolje je primeniti ih pre nego što dete napuni dvanaest godina, jer se do tada mogu izgraditi čvrste navike," smatra Gilboa. Dodaje da pristup prema tinejdžerima mora biti specifičan i pažljiv. Trebalo bi izbegavati isuviše "brutalne istine" i osudu u glasu, kako bi se postavila pitanja poput: 'Šta trenutno misliš o svom telu, koje se iz godine u godinu menja? Kako te tvoje telo služi?'
Gilboa takođe predlaže razgovor o izgledu tela deteta u trećem licu, jer terapeuti smatraju da se na taj način umanjuje stid i povećava objektivnost. "Kada dolazi do stida i osude, tada nastaju problemi," zaključila je Gilboa.