Kako da znamo da li smo spremni za novu vezu posle raskida

Utvrđivanje da li smo spremni za novu vezu nakon raskida je lični i introspektivan proces. Nakon oproštaja od poglavlja koje nije išlo kako je planirano i nakon što se strasti i emocije posle rastanka smire, javlja se pitanje da li smo opet spremani za ljubav. Postoji nekoliko indikatora pomoću kojih možemo zaključiti da li smo zaista emocionalno spremni za traženje nove romanse, pogotovo ako je raskid sa bivšim partnerom bio bolan.

Okončanje emocionalnog odnosa nikada nije jednostavno. Ako je raskid bio bolan, često je vrlo teško zamisliti sebe u novoj, srećnoj vezi. Sigurno je da vreme pomaže u zaceljenju, a kada se ponovo osećamo kao "svoji", otvara se mogućnost za upoznavanje novih ljudi, ali kako možemo znati da smo zaista ponovo spremni za ljubav? Sledećih pet indikatora mogu biti dobar početak za donošenje odluke:

Prvi i najvažiji korak je iskreno prihvatanje da je emocionalnoj vezi došao kraj. Naravno, to je ujedno i najteža faza, pogotovo ako je u pitanju brak ili ozbiljna veza od nekoliko godina. Ipak, kao i svaka poteškoća u životu, vreme je ključno. Kada je osoba zaista prihvatila da je vezi došao kraj, razmišljanje o prošlosti postaje sve ređe.

Jedan od najvećih izazova u ovoj fazi je traženje novih uspomena, jer mnoge pesme, mesta u gradu, filmovi, serije, mirisi, hrana i sl. mogu da podsećaju na bivšeg partnera (u pozitivnom, ali i negativnom smislu). Ipak, vremenom će ovi "okidači" početi da blede i delovaće kao da je zaista okrenut "novi list" i tada se osećamo spremno za prihvatanje novih ljudi i iskustava.

Teško je navići se na "usamljene" momente bez obaveza, koje bismo ranije rado provodili sa partnerom. Na početku se koriste kao vreme za razmišljanje o raskidu, tugovanje za tom osobom i sl. Ipak, nakon određenog vremena, postaju dragoceni trenuci za ponovno upoznavanje sebe nakon gubljenja "druge polovine". Kada ne postoji izražena potreba za vezom, to može biti znak da je osoba zapravo više spremna za takvu vrstu odnosa, nego kada neprestano priželjkuje ljubavnog partnera u životu.

Prihvatanje da samoća nije kraj sveta je važno, jer jednini način da sledeći emocionalni odnos bude zdrav i uspešan je kada se pojedinac oseća sigurno u sebe i ne traži konstantnu emocionalnu validaciju druge osobe. Uživanje u spostvenom društvu je znak da smo na dobrom putu ka isceljenju i lakšem prihvatanju nove potencijalne ljubavi u životu.

Na početku raskida će misli o bivšem partneru sa drugom osobom delovati kao najgora kazna. Ipak, jedan veliki pozitivan znak isceljenja je kada ovakve misli više ne prouzrokuju nepodnošljivo neprijatne emocije. To znači da smo spremni za novi početak, za sebe i za bivšeg partnera i da ljubavni život može da nastavi da se razvija, što dovodi do sledeće stavke.

Zamišljanje novog izglaska, na drugačije mesto i sa osobom o kojoj tek treba sve da saznamo deluje kao zabavno iskustvo. Osećaj uglavnom dođe posle dobro poznate "magle" nakon raskida ('Ne verujem u ljubav, više nikada neću tražiti drugu osobu...'). Posle nekoliko nedelja, meseci ili čak godina odbijanja novog početka (što je razumljivo, pogotovo nakon dugačkih veza/brakova), dolazi do osećaja nade za boljim, novim i uzbudljivim iskustvima sa drugima.

Ulazak u novu vezu ne bi trebalo da bude "flaster" za stare rane ili način odvlačenja pažnje od drugih problema. Takvi odnosi su najčešće kratkotrajni i površni. Onaj ko je zaista preboleo ozbiljan raskid će znati šta mu je potrebno u novoj vezi, šta je naučio iz prošle, koje greške ne želi da ponavlja itd.

Iako ne bi trebalo postavljati određene "ciljeve" pred ulazak u novu vezu, nekada je dobro imati svest o sopstvenim željama i očekivanjima od druge osobe, ali i od "nove" verzije sebe.