Umetničko ogledalo: Šta naš omiljeni umetnički pravac govori o nama

Estetika može mnogo da govori o pojedincu, njegovom karakteru, temperamentu i senzibilitetima, bilo da je u pitanju izgled njegovog ličnog prostora, stila ili (u ovom slučaju) preference za određeni umetnički stil.

Iako je sigurno da postoje brojni faktori koji mogu uticati na umetnički ukus ljudi (okolina i kultura u kojoj se odrasta, godine, pol, obrazovanje...), brojne studije ukazuju da sklonost ka određenom umetničkom delu može otkriti mnogo o čovekovoj ličnosti. U nekim slučajevima se čak može koristiti kao vrsta psihoanalize. Na primer, jedna australijska studija od pre pet godina je otkrila vezu između načina posmatranja slike na platnu i trenutnog raspoloženja/mentalnog stanja ispitanika.

Nikol Tomas, profesorka psihologije Džejms Kuk univerziteta i autor studije, želela je da istraži čovekove mehanizme pažnje i percepcije.

"Otkrili smo da ljudi koji su skloni neuroticizmu obraćaju više pažnje na levu stranu slike, dok, na primer, oni koji imaju veze sa šizofrenijom retko gledaju vrh slike," objasnila je za "Sajens dejli (Science Daily)".

"Skloni smo da prvo gledamo levu stranu slike, a osobe koje su sklone neuroticizmu su više vremena proveli posmatrajući levu stranu, što sugeriše da im je teže da odvoje pažnju. S druge strane, oni koji imaju deficit u fokusu pažnje i samokontroli su više posmatrali donji deo slike."

Za ljude koji nemaju navedene osobine ličnosti, pokreti očiju su generalno bili usmereni ka gornjem desnom delu njihovog vidnog polja. "Desna hemisfera mozga igra značajnu ulogu u emocionalnoj obradi informacija. Umetnička dela su sama po sebi emocionalna, tako da reakcije izazvane apstraktnim umetničkim delima mogu naterati ljude da 'uključe' desnu hemisferu mozga, kako bi pokrenuli emocionalnu obradu."

Navedenom studijom se može doneti zaključak da način posmatranja umetnosti može opisati mentalno stanje posmatrača, ali kako se mogu analizirati osobine pojedinca prema njegovim ličnim umetničkim preferencama? Jedno britansko istraživanje se bavilo ovom temom i učestvovalo je oko devedeset hiljada ispitanika. Pored toga, mnoge druge studije ukazuju da se mogu napraviti neke osnovne podele ličnosti u skladu sa sklonostima pojedinca ka određenim umetničkim pravcima:

Stari majstori

U kategoriju "starih majstora" spadaju najveći svetski predstavnici proteklih nekoliko vekova: klasicizam, manirizam, renesansa, barok... Među njima su slikari kao što su Leonardo da Vinči, Mikelanđelo, Botičeli, Vermer, Rembrant, Hijeronim Boš, Karavađo, Rubens... Ljudi koji najviše vole "tradicionalne" umetnosti i dela su najčešće prilično konzervativnog duha i imaju sklonost ka pedantnosti, ne vole da "krše pravila", a mnogi od ovih ispitanika su bili starijih godina.

Impresionizam

Pravac koji karakteriše izlazak iz ateljea (doslovno, ali i simbolički), ljubav prema prirodi, istraživanje svetlosti i sl. najviše se pojavio kao omiljen kod ljudi koji su spokojni, ne vole konflikt i često vole da udovoljavaju drugima oko sebe. Navedene osobne se mogu povezati sa samom estetikom impresionističkih slika: 'zamućene' boje, meki ali i dinamični potezi četke, istraživanje boja i svetlosti kroz umetnikov lični rukopis. Neki od glavnih predstavnika su Klod Mone, Renoar, Meri Kasat, Edgar Dega, Eduar Mane...

Ispitanici koji su izrazito voleli postimpresionizam (Pol Sezan, Van Gog, Pol Gogen, Lotrek) dele određene osobine sa ljubiteljima impresionizma, uz malo veću dozu radoznalosti, romantičnog pogleda na svet i spremnost za isprobavanje novih stvari.

Kubizam

Kao što je sam pravac bio jedna vrsta šoka za javnost u vreme kada se počeo razvijati, oni koji ga preferiraju često vole prouzrokovati reakcije kod drugih i privlačiti pažnju, bilo da je svojim delima ili govorom. S obzirom da je pravac služio kao vrsta protesta protiv tradicionalnih normi, može se reći da oni koji vole kubizam osećaju povezanost sa takvim stavom.

Apstrakcija

U ovom slučaju, u apstrakciju spadaju sva dela koja su avangardnog duha, od slika do skulptura, instalacija, performansa i apstraktnih dela savremenog doba. Ispitanici koji su bili najveći ljubitelji apstrakcije su imali prepoznatljiv i specifičan temperament: uživali bi u diskusijama o životu, umetnosti, razmenama ideja. Često su druželjubivi i kreativni pojedinci, vrlo otvorenog uma, ali mogu biti i spremni na konflikt.

Pop art

Pokret pop arta karakteriše želja za eskperimentisanjem i istraživanjem, optimizam vezan za budućnost i novitete koje može doneti, što se primetilo kod onih koji su pokazali najviše sklonosti ka ovom pravcu. Ljudi koji vole pop art imaju smisao za humor, vole ironiju i apsurd, ali i pozitivne poglede na svet, često su veseli i ekstrovertni.