Prema mnogim izvorima, glavni razlog za modne izbore Stiva Džobsa je bio osećaj sigurnosti koji je išao uz "uniformu". Voleo je da odeća koju nosi ne odvlači pažnju te na taj način pomaže u koncentraciji, tako da je kombinacija klasičnih 'Levis' farmerki i crne rolke bila savršen spoj.
Stiv Džobs je bio inspirisan idejom o uniformama, kada je posetio kompaniju "Soni" u osamdesetim. Video je da zaposleni nose uniforme i dopala mu se ideja povezivanja radnika sa kompanijom kroz odevanje. Predsednik kompanije, Akio Morita, je objasnio da, osim osećaja zajedništva, mnoge velike kompanije su svojim radnicima davale odeću nakon Drugog svetskog rata i tradicija se nastavljala.
Uniforme je dizajnirao japanski modni kreator Isej Mijake 1981. godine, kada je predsednik kompanije Akio Morita naručio prsluke za sve zaposlene. Izgled prsluka je bio prilično futuristički, ali i funkcionalan, jer su rukavi mogli da se otkopčavaju, odnosno skidaju sa prsluka po potrebi.
Prema biografiji koju je Valter Ajzakson napisao dok je pratio Džobsa u njegovoj svakodnevnici, zaposleni kompanije "Epl" nisu bili naročito oduševljeni idejom o uniformama, tako da je koncept o uniformisanju preuzeo za sebe.
"Zamolio sam Iseja da mi napravi nekoliko njegovih crnih rolki, koje sam voleo, pa mi je napravio oko sto komada," rekao je Džobs dok je zapanjenom Ajzaksonu pokazivao svoj ormar pun crnih rolki. "To je sve što nosim. Imam ih dovoljno za ceo život," rekao je Džobs. Pored crne, Džobs je na nekoliko događaja nosio belu verziju rolke, navodno kao deo promocije kolekicje u kojoj se prepoznatljivi odevni komad predstavio u nekoliko različitih boja.
Rolka je postala vizuelni simbol Stiva Džobsa po kome je bio prepoznatljiv. Isej Mijake je povukao originalan dizajn sa tržišta nakon što je Džobs preminuo u 2011. godini, ali je pre šest godina lansirao novu verziju rolke, kao suptilni znak sećanja na starog prijatelja.
Osim Džobsove "uniforme", Isej Mijake je doprineo spajanju modnog dizajna i tehnologije na različite načine i postao jedan od najuticajnijih modnih dizajnera u istoriji. Studirao je u Tokiju, pa zatim u Parizu i često je kombinovao grafički i modni dizajn, kao i ubacivanje oblika i formi nalik origamiju u odevne komade.
Bio je inovator u polju tkanina i materijala, jer je kreirao tkaninu koja bi se vertikalno širila na stotine malih nabora, ali zadržala bi čvrstu formu. Navedena tehnika je bila jedinstvena, jer je materijal bio plisiran nakon što se tkanina iseče i šije.