Magazin
Ko će pobediti na Evroviziji? Naučnici napravili formulu za pobedničku pesmu
Iako pobede na Eurosongu mogu biti nepredvidive, mnogi stručnjaci su analizirali koji su to ključni faktori koji pesmu mogu dovesti do pobede na jednom od najvećih muzičkih takmičenja na svetu. Tokom godina, istraživači iz oblasti filozofije, sociologije i neurohirugije, su proučavali umetnost pop muzike i ono što pesme čini najzanimljivijim, a najpopularniji hitovi između ostalog treba da pevaju o ljubavi i budu usmereni ka slušaocu. Koji su još parametri po ovoj formuli značajni za pobedu?
Takmičenje koje se održava još od 1956. godine, pokrenulo je mnoge karije velikih muzičkih zvezda, kao što su: grupa ABBA, Selion Dion, Hulio Iglesijas idr. Nasuprot tome, mnogi izvođači od kojih se mnogo očekivalo, nisu ostvarili očekivan rezultat. Šta je to što čini dobitnu kombinaciju faktora neophodnih za pobedu na Pesmi Evrovizije? U traženju odgovora, uključili su se filozofi, stučnjaci za društvene nauke i sociolozi.
Formula za uspeh
Postoje mnoge teorije koje objašnjavaju kako određene pesme uvek budu uspešne na Evroviziji, kao i koji žanrovi su bili omiljeni u proteklih nekoliko decenija. Filozof i muzikolog, Teodor Adorno je četrdesetih godina prošlog veka zaključio da muzika koja postane popularna često ima repetitivan tekst i dužina pesme traje oko tri minuta. U svom tekstu "O popularnoj muzici" gde opisuje razliku između popa i klasične muzike, tvrdi da su pesme koje stiču popularnost bile podvrgnute "standardizaciji", sa tekstovima koji se ponavljaju i dužinom od oko tri minuta. "Najpoznatije je pravilo da se refren sastoji od trideset dva takta i da je opseg ograničen na jednu oktavu i jednu notu", napisao je, a prenosi "Dejli mejl".
Dodao je da se u obzir uzimaju duh i tematika pesme - muzika o domovini, "neobične" pesme, pseudo-uspavanke (balade)... Njegova teorija se može povezati i sa mnogim pobedničkim pesama Eurosonga (pogotovo jer jedno od pravila glasi da svaka pesma ne sme biti duža od tri minuta).
Stručnjak za društvene nauke Univerziteta u Vinčesteru, Glen Fosbrej, analizirao je poslednjih dvadeset pobedničkih pesama za portal "Konverzejšn (The Conversation)". Od svih dvadeset, sedamnaest su pevane na engleskom, trinaest sadrže reč "ljubav", osamnaest imaju barem jedno direktno obraćanje (u obliku "ja tebi") i svih dvadeset imaju refren koji se ponavlja, što je element koji se nikada ne menja.
Mnogi sociolozi smatraju da ljudi vole kada osećaju "bliskost" sa pesmom, to jest kada je veoma brzo zapamte, pa zatim lakše prepoznaju. Zbog toga je važno da se slušaocima pesma dopadne "na prvu loptu", kako bi imala potencijala da donese pobedu.
Može se pretpostaviti da je onda "recept" za pobedničku pesmu prilično jednostavan: dinamični ritam, refren koji se ponavlja i "kliše" tema sa kojom se mnogi povezuju (najčešće srećna ljubav ili raskid). Ipak, potrebno je naći veoma dobar balans između klišea i nepredvidivog.
Grupa neurohirurga iz Vašingtona je pre šest godina analizirala 545 pesama koje su se nalazile na vrhovima popularnosti mesecima i pronašli su zanimljivu vezu. Mnoge pesme su imale "harmonično iznenađenje", to jest neočekivanu promenu akorda. Takva promena dovodi do lučenja dopamina mozgu na isti način kao što se luči seksom ili ukusnom hranom. Tada se ljudi najčešće "naježe" od pesme.
Može se reći da javnost priželjkuje pesme koje nas mogu oraspoložiti i "uzdići", koje nije teško zapamtiti i pevati u grupi (što dodatno pojačava osećaj zajedništva kada se ljudi okupljaju ispred televizora i prate Eurosong). Međutim, uvek postoji mesta za iznenađenje, a jedno od najskorijih je bila pobeda pre dve godine, kada je italijanski bend Moneskin oduševio Evropu svojim dinamičnim rokenrol performansom i energijom.
Isto tako, prošlogodišnja predstavnica Srbije, Konstrakta, je svojom atipičnom pesmom i avangardnim performansom bila jedan od favorita publike, upravo zato što nije sadržala tipične teme i "formulu" pobedničke pesme Evrovizije. Iako nastup nije doneo pobedu, sigurno je da su ljudi širom sveta uživali u svežem i drugačijem pristupu.
Bilo da pratimo Eurosong iz dosade, ismevanja ili obožavanja "evropskog kiča", sigurno je da će većina, barem na minut, zastati ispred televizora u subotu, 12.maja i pogledati takmičenje. Brojanje koliko puta se izgovara reč "love" u pesmama ili prepoznavanje repetitivnih akorda može čak biti zabavan/ironičan deo iskustva.
U četvrtak uveče, 11.maja, izabrane su pesme deset zemalja koje idu u finale, koje će biti održano 13. maja u Liverpulu.
Nakon nastupa 16 izvođača u Liverpulskoj areni, glasovima gledalaca plasman u finale izborili su i predstavnici Albanije, Kipra, Estonije, Belgije, Austrije, Litvanije, Poljske, Australije i Jermenije.
U finale 67. "Evrovizije" prethodno su iz prvog polufinala prošli predstavnici Moldavije, Švajcarske, Finske, Češke, Izraela, Portugala, Švedske i Norveške, uz našeg Luku Bleka sa pesmom "Samo mi se spava" i hrvatski sastav Let 3 sa pesmom "Mama ŠČ". U finale najvećeg televizijskog muzičkog takmičenja 13. maja direktno idu Velika Britanija, Nemačka, Francuska, Italija, Španija i Ukrajina.
