Genetičari otkrili: Slučajna mutacija na DNK učinila je ljude pametnijim od majmuna

Postoje određene zone u genomu koji ostaju nepromenjene tokom evolucije. Imaju ih svi sisari, ali kod ljudi su se u ovim zonama dogodile promene i to u kratkom vremenskom periodu sa stanovišta evolucije.

Ove oblasti se nazivaju "Zone ubrzanog razvoja kod ljudi" (Human Accelerated Regions, HARs) i predstavljaju skup od 49 segmenata ljudskog genoma koji su sačuvani tokom evolucije kičmenjaka, ali su znatno različiti kod ljudi. 

Isti tim naučnika otkrio je ove zone početkom 2006. godine kada su uporedili genom čoveka i šimpanze. Naučnici veruju da su bar neke od ovih "zona ubrzanog razvoja" (HARs), možda odgovorne za jedinstvene kvalitete koji razlikuju ljude od njihovih najbližih rođaka kao što su šimpanze i bonobo majmuni.

U novoj studiji, tim je otkrio da je trodimenzionalno savijanje ljudske DNK u jezgru postalo prekretnica za razvoj vrste, odnosno glavni faktor u ovom ključnom trenutku za našu vrstu.

"Da biste razumeli kako su se ove promene desile, zamislite dugačak DNK šal našeg poslednjeg zajedničkog pretka sa šimpanzama omotan oko našeg vrata. Celom dužinom prolaze pruge različitih boja. Sada zamislite da neko pokušava da napravi potpuno isti šal, ali sa izmenama - neke pruge su uže ili šire, a boje su poređane drugim redosledom. Kada omotate nov šal oko vrata, pruge na drugom šalu neće se poravnati sa onima na prvom. Slično tome, značajna razlika između ljudske i DNK šimpanze je strukturne prirode", objasnili su autori istraživanja.

Ispostavilo se da se skoro 30 procenata ovih zona nalazi u onim regionima DNK gde su strukturne varijacije dovele do toga da je ljudski genom savijen drugačije nego kod drugih primata. Ovo se dogodilo pre oko milion godina.

Tim je takođe otkrio da mnogi HARs igraju ulogu u razvoju embriona, posebno u formiranju neuronskih puteva povezanih sa inteligencijom. Dakle, oni su ti koji mogu biti odgovorni za činjenicu da je osoba postala pametnija od svojih dalekih "rođaka".