Ponekada se osećamo "dobro" kada oprostimo nekome ko nas je zaista povredio, ne zato što osećamo da to zaslužuju, već kako bismo delovali kao zrela osoba i "veliki čovek" u poređenju s drugima. Zatim, nakon nekog vremena, počinjemo osećati da situacija zapravo nije bila pravedna a negativne emocije se postepeno nagomilavaju. Da li to znači da smo pravilno postupili ili smo samo kreirali drugu vrstu problema?
Koncept "velikog čoveka" može biti zamršen, jer zahteva savršeni balans između skormnosti i poštovanja prema drugima, ali i sebi. Sledećih nekoliko primera isprva mogu delovati kao osobine "velikih ljudi", koji su uvek spremni da se žrtvuju, ali zapravo predstavljaju određene odbrambene mehanizme koji mogu više štetiti nego pomoći pojedincu:
Kompromis svojih vrednosti i principa
Povremeno se desi da se ljudi slože sa tuđim mišljenjima iz pristojnosti, kada interakcije i teme nisu previše ozbiljne i u trenutku ne deluje kao preveliki problem. Ipak, učestalo i "slepo" prihvatanje tuđih stavova, toliko da se sopstvene vrednosti, verovanja i principi zapostavljaju može postati problem.
Prirodno je (i neophodno) da se naše perspektive na određene stvari menjaju kroz godine i različita životna iskustva, ali konstantno preispitivanje sopstvenih vrednosti i menjanje mišljenja kako bismo se dopali drugima ne znači da smo društvena osoba koja lako stiče prijatelje, već da nam je integritet slab. Ako se pojedinac nalazi u situaciji u kojoj se oseća primorano da "poklekne", iako ne oseća da je ispravno, onda je najbolje izdvojiti se i sačuvati svoje principe i unutrašnji mir.
Tolerisanje uvredljivog ili detinjastog ponašanja
Tokom konflikta i burnih emocija, može doći do razmene neprijatnih ili uvedljivih reči, što može biti razumljivo (do određene granice i u posebnim slučajevima). Na primer, ako se bliska osoba oseća veoma loše iz ličnih razloga i nije "topla" kao inače, onda možemo imati dozu razumevanja. U isto vreme, potrebno je znati kada se neko ponaša isuviše neprikladno/detinjasto i sprečiti nastavljanje konflikta.
Kada situacije počne da eskalira, postoje dve opcije. Prva je pokušaj rešavanja problema kroz razgovor, što nekada može biti izazovno, ali i efikasno. Drugoj osobi jasno dati do znanja da se osećamo povređeno i da interakcije nisu produktivne je jedno rešenje, ali kada je bezuspešno, onda je najbolje odvojiti se i sačekati da se emocije stišaju.
Praštanje u bilo kojoj situaciji
Međuljudski odnosi mogu postati komplikovani i nekada se dogodi da bliskim ljudima opraštamo zarad čuvanja odnosa i "mira". Iako imamo dobre namere, konstantno praštanje bez obzira na situaciju vremenom može samo pogoršati odnos, jer dovodi do potisnutih emocija, frustracija i nezadovoljstva. Mnogi ljudi se osećaju "dobro" kada praštaju, ali ponekada je dobro zapitati se da li je takva odluka mudra za spostveno emocionalno stanje, kao i da li smo zaista oprostili drugoj osobi.
Kontekst je važan, ali zapostavljanje sopstvenih potreba, principa i emocija zbog drugih ljudi nisu osobine "velikog čoveka", već može biti znak nedostatka samopouzdanja, straha od napuštanja i izbegavanje konflikta. Navedene navike nije uvek lako promeniti, ali je važno postepeno primećivati kada sebe stavljamo na drugo mesto, a nije neophodno. Emocionalna "samoodbrana" nije odlika loših ljudi, jer da bi čovek bio stabilan i "veliki", mora čuvati svoj integritet, stavove i rešavati probleme na zreo i produktivan način.