Bojanke za odrasle su postale veoma popularne širom sveta pre oko deset godina, a danas se može pronaći na hiljade različitih stilova i crteža koji mogu imati ulogu u razvijanju kreativnih navika. Bojanke su pravi alat za opuštanje, ali u isto vreme "vežbaju" mozak i motoričke funkije.
Iako se danas najviše vezuju za decu, teorija koju je istoričarka umetnosti En Luiz Ejveri podelila za "Gardijan" ukazuje da su prve "bojanke" (linijske ilustracije) zapravo bile namenjene za aristokratske krugove sedmanestog veka. Bile su deo poeme "Poli-Olbion", autora Majkla Drejtona i predstavljale su ilustrovan prikaz mape Engleske i Velsa, sa nekoliko fantastičnih figura. Drugim rečima, može se pretpostaviti da su bogati slojevi imali luksuz ne samo da kupuju knjige, već i da ih popunjavaju po želji.
Nakon poeme, ilustratori su počeli da prave sopstvene serije crno-belih crteža, koji su bili namenjeni za bojenje. Od tada je prošlo nekoliko vekova i pomoću razvoja litografije (tehnike koja je omogućila brže i jevtinije štampanje), skoro svi društveni slojevi su mogli da priušte primerak ilustracija za popunjavanje. Vremenom su se sve više primenjivale kao alat za razvijanje kreativnosti i mozga kod dece, tako da danas najviše asociraju na mališanine.
Ipak, ne bi trebalo prevideti sve prednosti koje bojanka može imati i kod odraslih. Od ublažavanja simptoma depresije, do razvoja kreativnosti i opuštanje a sledećih nekoliko benefita mogu biti dobar razlog za svrstavanje bojanke u svakodnevnu rutinu:
Ublažavanje depresije i anksioznosti
Novozelandska studija od pre šest godina služi kao dokaz o terapeutskoj svrsi bojanki. Oko sto studenata je bilo podeljeno u dve grupe, jedna je nedelju dana rešavala logičke zagonetke, dok je druga imala zadatak da boji. Na kraju, grupa koja je bojila je smatrala da je imala smanjene simptome anksioznosti i depresije, a razlika je bila velika u poređenju sa drugom.
Takođe, šta pojedinac boji, to jest koju vrstu crteža, može isto imati uticaj. Prema istraživanju od pre tri godine u kome je učestvovalo oko malo više od sto starijih osoba, dvadeset minuta bojenja mandale je imalo veći umirujući efekat, nego kada su bojili drugačije šare ili slobodno crtali. Učesnici su rekli da su se pomoću bojenja mandala osećali mirno, bezbedno i opušteno.
Mnogi psiholozi smatraju da repetitivne radnje (koje ne zahtevaju fizički napor) mogu biti značajan oblik terapije, a zasebna filipinska studija je pokazala da bojenje plavom i roze bojom najviše umiruje ispitanike.
Bojanka za bolji san
Pošto bojenje pomaže u ublažavanju stresa i anksioznosti, sigurno je da se opuštajući benefiti mogu osetiti kada je u pitanju i spavanje. Umesto gledanja u ekran telefona u krevetu, desetak do dvadeset minuta bojenja može biti dobra navika pred spavanje.
Elektronski uređaji mogu znatno pokvariti san, jer gledanje filmova/serija ili listanje po društvenim mrežama podstiče mozak da se "aktivira", umesto odmara. Plavo svetlo koje ekran emituje takođe može ometati proizvodnju melatonina, što dodatno ugrožava kvalitet sna.
Bojenje mandale ili drugih crteža može biti deo večernje rutine. Tada je vreme za opuštanje, minimalno koncentracije na "zadatak" ispred sebe i postepeno navikavanje na repetitivne radnje koje dovode mozak u meditativno stanje.
Odvlačenje pažnje
Kada određeni period u životu postane previše stresan, svako traži "beg" od realnosti i obaveza. Nekada je odlazak u prirodu pravi lek, nekada je to razgovor sa prijateljem ili čitanje knjige, ali bojenje može biti kreativna i pristupačna pomoć. Isprva može delovati kao da takav hobi oduzima puno vremena, pogotovo u savremenim, brzim rasporedima, ali mnoge studije su dokazale da čak samo deset do dvadeset minuta bojenja dnevno može imati mnoge koristi i odvući pažnju od negativnih misli.
Motoričke funkcije i rad mozga
Bojenje može biti vežba za ceo mozak, jer uključuje i levu i desnu hemisferu. Potrebna je koncentracija, određena kontrola i donošenje odluka, ali ujedno predstavlja i vrstu igre, koja je svakome potrebna, bez obzira na godine. Pomaže u razvijanju kognitivnih sposobnosti na suptilan, ali efikasan način. Kod ljudi koji imaju probleme sa motorikom, bojenje može biti odlična vežba za ojačanje veze između ruke i mozga.
Ipak, bojenje ne može biti zamena za adekvatnu terapiju u mnogim slučajevima, već samo jedan deo terapije. Najbolje je konsultovati stručnjake za stanja poput depresije i anksioznosti, ali bojanka uvek može biti dobra navika za "isključivanje" od realnosti i uživanje u kreiranju lepote.