Da li je "bodi pozitiviti" prevaziđen koncept: "Telesna neutralnost" kao nov trend
Osim brojnih trendova u izgledu, u poslednjih nekoliko decenija se razvijaju i trendovi u načinima razmišljanja vezano za sopstveni fizički izgled. Jedan od najpoznatijih je "bodi pozitiviti (body positivity)", to jest pokret "telesne pozitivnosti", koji je počeo masovno da se širi na društvenim mrežama u prošloj deceniji. Nastao je šezdesetih godina u Americi, ali je pravu popularnost dobio preko interneta.
Isprva je delovalo kao sjajna ideja, jer je "telesna pozitivnost" bila osveženje u moru visokih i večito nedostižnih estetskih ideala, pogotovo u svetu fitnesa. Odjednom, "savršeno" telo se sve manje plasiralo na društvenim mrežama, fotografije bez filtera koje prikazuju "mane" postaju popularne i delovalo je kao da se kolektivna svest o ljubavi prema sebi i svom telu konačno menja. Ljudi koji ne pripadaju konvencionalnim standardima lepote ili koji nemaju "besprekornu figuru" su počeli javno i ponosno da izjavljuju ljubav prema svom "nesavršenom" izgledu i veliki deo savremenog sveta se pridružio ovoj vrsti bunta protiv nerealnih očekivanja, pronalazeći lepotu u svakom telu.
Ipak, bilo je isuviše dobro da bi potrajalo, jer se unutar navedenog "pozitivnog" pokreta počela razvijati toksična strana, koja je zasenila prvobitnu poruku. Počeli su da se dešavaju sukobi unutar zajednice, jer su mnogi pripadnici smatrali da ne može baš svako biti deo "telesno pozitivnog" bunta. Tačnije, što je pojedinac bio bliži konvencionalnim standardima lepote, to je imao manje "prava" da bude deo zajednice. Neki od najpoznatijih primera su pevačica Adel i glumica Rebel Vilson, koje su znatno smršale i bile kritikovane zbog toga, jer su prvobitno bile inspiracija za mnoge koji su pokušavali da prihvate i zavole svoje telo.
Pokret telesne pozitivnosti je ubrzo postao hvaljenje izgleda tela bez obzira na zdravlje - drugim rečima, nije važno da li je neko morbidno gojazan ili zabrinjavajuće mršav, najvažnije je samo da voli sebe i prihvati sebe takvim kakav jeste, da nije potrebno menjati svoje telo, čak i kada to pojedinac zaista želi. U slučaju da je neko hteo da promeni svoj izgled, iz bilo kojeg razloga, bio bi oštro kritikovan od strane zajednice.
Ravnoteža je sve
Kao odogovor na ovakav primer toksične pozitivnosti, razvio se nov pokret, koji ističe ravnotežu između ljubavi i "kritike" prema sebi, bez gubljenja svesti o važnosti zdravlja. "Telesna neutralnost (body neutrality)" predstavlja "zlatnu sredinu" između telesne pozitivnosti i negativnosti. Termin je prvi put primenjen pre oko osam godina i od tada se sve više može videti na društvenim mrežama.
Cilj je da se pronađe balans - na primer, u kontekstu "telesne pozitivnosti", osoba koja je nezadovoljna svojom težinom, može osećati pritisak, jer mora da zavoli svoje telo i da menjanje izgleda ne dolazi u obzir. S druge strane, tu je i negativnost, koja često dolazi prirodno, kada je osoba nezadovoljna svojim izgledom i postane veoma samokritična, što može imati ozbiljne posledice na sreću, mentalno zdravlje i kvalitet života.
"Telesna neutralnost" bi u ovom slučaju značila: prihvatanje realnog izgleda svog tela, dozvoliti sebi pravilno istraživanje njegovih mogućnosti i pokušavati doći do željenih promena na zdrav način. Pored toga, vrlo je važno zaista razumeti odakle dolazi nezadovoljstvo svojim izgledom, postaviti jasne ciljeve i tražiti najodgovorniji način da se postignu. Za nekoga je to teretana, za nekoga je promena ishrane, boje kose, a neki čak vremenom mogu shvatiti da je telesna neutralnost dovela do iskrenijeg prihvatanja sebe i da želja za promenom nestane (dokle god zdravlje pojedinca nije ugroženo).
Na kraju, "neutralnost" pokreta se odnosi i na slavljenje funkcionalnosti svog tela, a ne njegove estetike. Potrebno je shvatiti da je prva i osnovna funkcija tela da nam pomaže da se krećemo, da iskusimo svet oko nas korišćenjem čula, da uživamo u transformacijama koje dolaze godinama i da ne dozvoljavamo da nas opsednutost sopstvenim izgledom spreči u tome.