Može li genetika da određuje naše životne izbore

"Kada nas posmatrate kao vrstu, mi smo nastali na osnovu informacija koje žive u našem genomu, a zatim i njihove interakcije sa okolinom", kaže Kari Stefanson, islandski neurolog i osnivač biofarmaceutske kompanije "Dekode genetiks" (deCODE genetics), prenosi Bi-Bi-Si.

Možda to ne shvatamo, ali izgleda da mnogi rutinski aspekti našeg svakodnevnog života mogu biti delimično vođeni našim genomom. Genetika takođe igra presudnu ulogu kada su u pitanju naše sklonosti ili averzije prema različitim vrstama fizičkih aktivnosti. Upravo biologija nam može reći koliko uživamo u vežbanju i da li više volimo individualne oblike fizičke aktivnosti kao što je trčanje ili takmičenje sa drugima kao deo timskih sportova.

"Gen za hobi"

Međutim, naš DNK nas takođe može usmeriti ka specifičnijim aktivnostima u slobodno vreme. Pre 15 godina, istraživanje na 2.000 odraslih Britanaca je prvi put dokazalo da postoji "gen za hobi". Proučavanjem porodičnog stabla i omiljene zabave predaka, otkrivena je sklonost ka određenim vrstama aktivnosti. Ispitanici su bili iznenađeni kada su otkrili da zapravo potiču iz dugog porodičnog niza baštovana amatera, kolekcionara markica ili poslastičara. Ljudi su potvrđivali ovu teoriju godinama nakon otkrića, kada su otkrili da im je omiljena zabava roditelja ili bake i dede, odjednom postala neobjašnjivo privlačna u odraslom dobu. 

Od Bostona do Šendžena, različita tehnološka istraživanja, godinama su u potrazi za takozvanim genima za talente, genetskim varijantama koje bi mogle da daju urođenu prirodnu snagu ili jedinstvene jezičke sposobnosti, omogućavajući osobi da se usmeri ka oblastima u kojima ima najviše da ponudi. Ali to nije tako jednostavno kao što se čini. Iako su mnogi genetičari do sada pokušavali da pronađu vezu između specifičnih gena koji kontrolišu razvoj sive materije u delovima mozga koji se bavi različitim sposobnostima, do sada se čini da je uz talente, genetika samo relativno mali deo. Ono što zaista diktira da li imamo ikakve talente su faktori kao što su dobijanje određenog obrazovanjg i drugih mogućnosti u ranom uzrastu, kao i naša sopstvena spremnost da vežbamo, usavršavamo se i istrajemo.

Osobine ličnosti 

Genetika ima najveći uticaj na naše osobine ličnosti, jer geni utiču na način na koji se formira mozak, što utiče na način na koji razmišljamo i komuniciramo sa svetom. Neki ljudi su skloniji traženju uzbudljivih ili novih iskustava, skloniji rizikovanju -preduzetnici, izvršni direktori, borbeni piloti i sportisti koji se takmiče u ekstremnim sportovima i svi imaju tendenciju da prirodno preuzimaju rizik. Oni koji preuzimaju rizik imaju veću verovatnoću da razviju zavisnost.

Istraživanje Kari Stefansona je pokazalo da deo ljudi sa genetikom koja bi inače podsticala kreativno razmišljanje, zapravo razvija šizofreniju. Prirodno impulsivni ljudi mogu biti bolji u donošenju odluka, ali takođe mogu biti podložni razvoju problema sa kockanjem, češće mogu napustiti školu ili dati otkaz.

Jedna od najnovijih studija je koristila podatke oko 1,5 miliona ljudi, kako bi identifikovala varijante gena povezane sa impulsivnošću. Ovo istraživanje je otkrilo da impulsivni ljudi imaju tendenciju da razviju hiperaktivnosti i poremećaj pažnje (ADHD) kao deca, ili da učestvuju u pušenju i uzimanju supstanci u adolescenciji i odrasloj dobi, a u kasnijoj dobi razviju gojaznost i rak pluća. 

"I pored toga, podjednako je jasno da DNK nije sudbina. Naši geni utiču na naše prirodne sklonosti, ali to ne znači da će ljudi sa njima uvek imati probleme", kaže Danijel Dik, vodeći istraživač ove studije.

Okruženje u kome se nalazimo igra ogromnu ulogu u određivanju da li delujemo u skladu sa svojim genetskim sklonostima ili ne. Tako će ljudi koji imaju genetske varijante u mozgu zbog kojih se bore sa inhibicijom, verovatnije prejedati ako rade pored prodavnica brze hrane, i moraće više da se bore kako bi ostavili cigarete, ukoliko postanu pušači.

Ali, u isto vreme postoje dokazi da im stabilan porodični život, stabilne emotivne veze i prijateljstva ili čak redovno vežbanje, mogu pomoći da žive produktivno. Pozitivno okruženje može ublažiti genetsku podložnost, pa je čak i preokrenuti.

Genetika ljubavi

U jednom od ispitivanja, proučavano je 178 bračnih parova, starosti od 37 do 90 godina. Svaki partner je zamoljen da odgovori na nekoliko pitanja koja se odnose na njihovu sreću i osećaj sigurnosti u vezi, kao i da daju uzorak pljuvačke, koji bi se koristio za analizu određenih gena.

Ova studija je istraživala ulogu hormona zvanog oksitocin ("hormon ljubavi") koji pokreće vezu i čini da se partneri osećaju bliže jedno drugom. Utvrđeno je da kada jedan od partnera u braku ima određenu varijantu gena koja povećava aktivnost oksitocina, ima manje šanse da pokaže psihološke simptome poznate kao anksiozna vezanost, a par je onda bio i srećniji u svojoj vezi.

Genetski "buca"

Otkriveno je da genetske varijante u odnosu na izbor hrane mogu odrediti našu sklonost na voće i povrće, ili na visokokaloričnu, masnu hranu. Naučnici smatraju da bi, zbog toga, gojaznost trebalo sve više tretirati kao bolest, lekovima, a ne dijetalnim intervencijama. Gubitak težine je težak, i ovde se ne radi samo o snazi volje. 

Moguće je da bi se genetsko ispitivanje moglo koristiti u budućnosti za skrining dece ili adolescenata koji pokazuju znake nekog zavisničkog ponašanja. Naučnici se nadaju da sada, pošto postoji veće razumevanje javnosti za probleme kao što su zavisnost ili ponašanje dece, a koji su u vezi sa tim koliko je neko imao sreće u genetici, biti smanjena i stigma u društvu prema nekim pojedincima. Identifikovanjem dece koji su u riziku za neko od zavisničkih ili problematičnih ponašanja, moglo bi se pomoći da dete kasnije ostvari svoj puni potencijal, smatraju naučnici.