Magazin
Neverovatan uticaj reči: Pričajte vašoj bebi i možete joj promeniti mozak na ćelijskom nivou
Razgovarajte sa bebom, kažu naučnici - osim što ove rane interakcije postavljaju osnovu za usvajanje jezika, kognitivni rast i emocionalno povezivanje, najnovije studije kažu da vaš govor može bukvalno oblikovati njihov mozak. Mališani kojima su roditelji svakodnevno više pričali, imaju brže neuronske reakcije otkrila je studija koju su vodili istraživači sa Univerziteta Istočna Anglija u Velikoj Britaniji.
Istraživači su u najnovijoj studiji skeniranjem mozga bebe i dece, pokazali da su regije za obradu jezika kod neke dece imali veću koncentraciju mijelina - izolacionog omotača koji okružuje neurone i omogućava im da šalju poruke brže i efikasnije. Ne zna se da li taj dodatni mijelin zapravo utiče na jezičke sposobnosti dvoipogodišnjeg deteta, ali istraživači misle da bi to moglo da stvori neke prednosti, piše naučni magazin "Sajens alert".
Lekari smatraju da je mijelin omotan oko neurona pomalo kao stavljanje lepljive trake na crevo sa rupama, jer pomaže neuronu da dobije više signala od tačke A do tačke B, jačajući njegovu vezu sa drugim neuronima.
"Iako ima još mnogo toga da se nauči o ovim procesima, ali poruka koja se može uputiti starateljima je potpuno jasna - razgovarajte sa bebom, sa svojim detetom. Ne samo da će slušati, već će i vaš govor bukvalno oblikovati njihov mozak", kaže Džon Spenser, kognitivni psiholog sa Univerziteta Istočne Anglije.
Međutim, rezultati studije su pokazali da više razgovora nije uvek uzrokovalo veću efikasnost neurona u mozgu beba.
U studiji je učestvovalo više od 140 mališana i beba koje su nosile uređaje za snimanje tokom tri dana. U hiljadama sati prikupljenih audio zapisa, istraživači su mogli da čuju šta deca čuju svakog dana. Zatim je tim odabrao nešto više od polovine dece, kojima je snimljena glava na magnetnoj rezonanci tokom sna kako bi se video nivo milenijalizacije.Među šestomesečnim bebama, više priče na dnevnoj bazi, povezano je sa manjom mijelinizacijom, što predstavlja suprotan rezultat od onoga što je pronađeno kod dve godine starije dece.
To je bilo neočekivano, ali kako objašnjava Spenser, razvoj bebinog mozga prolazi kroz faze. Ponekad je mozak preokupiranom izgradnjom novih ćelija, a nekada je zauzet "sređivanjem" ćelija koje je već izgradio.
U prvih nekoliko godina života, čini se da sam rast mozga preuzima vodeću ulogu. Do druge godine, dete već ima zapreminu mozga 80 procenata odraslog čoveka. Nakon toga, faze obrade i negovanja zaista počinju.
"Ovo znači da je pričanje podjednako važno i sa šest meseci kao i sa 30 meseci, ali potpuno drugačije utiče na mozak jer je mozak u drugačijoj fazi razvoja", smatra Spenser.
Sa šest meseci, na primer, moguće je da slušanje više jezika može odložiti mijelinizaciju i umesto toga olakšati rast mozga. Za sada, kažu naučnici ovo su samo spekulacije i potrebno je više istraživanja da bi se razumela uloga mijelina u učenju.
Jer još uvek nije jasno da li je veća mijelinizacija u ovim oblastima značajna za budući razvoj jezika ili kognitivni razvoj, ili da li je ovo stabilan obrazac koji se javlja u detinjstvu.
Mnoge studije su pokazale da je izlaganje govoru važno za detetovu obradu jezika, njegov rečnik, gramatiku i verbalno rezonovanje. Međutim, ostaje nepoznanica kako se te veštine pretvaraju u procese u mozgu.
Samo nekoliko sati nakon rođenja, mozak bebe pokazuje znake da već uči zvukove jezika. A "bebeći govor" koji odrasli koriste kada pričaju sa svojim najmlađim članovima, dugoročno će dovesti do boljih jezičkih veština. Prethodne studije su čak otkrile da se kod dece u uzrastu od četiri do šest godina, a koja više razgovoraju sa odraslima, otkrila veća mijelinizacija u regionima mozga koji su povezani sa jezikom. Nova otkrića pokazuju da se sličan efekat pojavljuje i kod mlađe dece.
Potrebno je više istraživanja da bi se razumelo kako te strukturne promene utiču na učenje jezika. Ali važno je zapamtiti: deca upijaju ono što im govorimo.
