Zašto je nekada bolje reći "Hvala" umesto "Izvini"

Traženje oproštaja mnogima dolazi instiktivno, čak i kada slučaj nije previše ozbiljan. Iako je važno imati obzira prema drugima, nekada je bolje opredeliti se za zahvalnost, nego izvinjenje. Suptilno menjanje komunikacije može poboljšati utisak koji ostavljamo i promeniti atmosferu, dinamiku i tok razgovora.

Prekomerno izvinjavanje može odati utisak plašljivosti ili nesigurnosti, a nekada čak može delovati kao da se uvek postavljamo "ispod" drugih ljudi, što nije dobro za razvijanje zdravih međuljudskih odnosa, razvijanje samopouzdanja, unapređenje na poslu...

Dobro je pažljivo proceniti situaciju i shvatiti kada je bolje biti zahvalan za nečije postupke, a ne tražiti pomilovanje. Neki od najčešćih primera su:

"Žao mi je što mi uvek pomažeš."

Kada se izvinjavamo za nečije vreme i trud, može implicirati da je sam čin pomaganja neprijatan, da stvara teret i opterećenje za drugog, a time dobija negativnu konotaciju. Vremenom, takve interakcije mogu navesti drugu osobu da povezuje dobro delo sa lošim emocijama (stres, dodatna/nepotrebna obaveza), što ih potencijalno može sprečiti u pružanju pomoći u budućnosti. Umesto toga, bolje je prepoznati spremnost druge osobe da učini uslugu i iskazati poštovanje i zahvalnost prema njihovom pozitivnom uticaju.

"Cenim što si odvojio/la vreme da mi pomogneš, tvoji saveti/pomoć mi znače."

"Bez tebe ne bih uspeo/la da završim projekat, hvala."

"Izvini, znam da previše pričam."

Traženje oproštaja zbog iskazivanja svojih emocija ili mišljenja može umanjiti težinu i važnost reči ili poruke koje pokušavamo da prenesemo. Bilo da je pitanju privatan razgovor sa bliskom osobom ili javni govor/prezentacija, izvinjavanje za "previše pričanja" može biti znak nesigurnosti i odvući pažnju od prave suštine govora. Zamena može biti iskazivanje zahvalnosti za dobijenu priliku i pažnju drugih:

"Hvala što si me saslušao/la, cenim ovu priliku i želim da otvoreno razgovaram sa tobom."

"Drago mi je što mogu da podelim ovo sa tobom/vama..."

"Izvini ako sam previše emotivan/na."

Traženje oproštaja za iskazivanje emocija može biti suptilna prepreka za ravijanje dragocenih emocionalnih odnosa sa drugima. Iskreni i otvoreni razgovori su neophodni za negovanje odnosa ne samo sa bliskim osobama, već i sa sopstvenim osećanjima i unutrašnjim svetom. Nije preporučljivo zaustavljati se i postavljati granice u komunikaciji, već je bolje pokazati zahvalnost na empatiji druge osobe:

"Znam da su mi osećanja trenutno intenzivna, ali hvala što me slušaš i pokušavaš da razumeš moju perspektivu."

"Osećam se preopterećeno, tvoja podrška i prisustvo mi mnogo znače."

"Izvini što kasnim."

Ako naše kašnjenje nije prouzrokovalo veliki problem i poremećaj plana, nekada je bolje skrenuti pažnju na razumevanje, strpljenje i toleranciju druge osobe. Izvinjavanjem se još više skreće pažnja na "neprijatnost" situacije, zbog čega samo još više možemo delovati neprofesionalno ili nepouzdano. Bolje je tražiti pozitivno u datom trenutku i reći:

"Hvala na čekanju, nisam mogao/la ranije doći, bilo je van moje kontrole."

"Hvala na strpljenju, znači mi vaša fleksibilnost i razumevanje."

"Izvini što uvek pravim greške."

Kada se izvinjavamo za male greške, koje se uglavnom mogu lako ispraviti, pokazujemo drugom da ne posedujemo dovoljno veština i samopouzdanja za unapređenje. Uglavnom je preporučljivo tražiti izvinjenje, ali dobro bi bilo dodati da se osećamo zahvalno za priliku za učenjem i poboljšanjem. Na taj način će se druga osoba osećati bolje, jer ima priliku da bude "učitelj" i ispravljanje greške više neće delovati toliko ozbiljno. Otvara se prilika za uglađivanjem odnosa, ali i situacije:

"Hvala na pomoći, znače mi tvoji saveti i iskustvo."

"Tvoja uputstva su mi veoma korisna, trudiću se da budem bolji/lja."