Traženje oproštaja mnogima dolazi instiktivno, čak i kada slučaj nije previše ozbiljan. Iako je važno imati obzira prema drugima, nekada je bolje opredeliti se za zahvalnost, nego izvinjenje. Suptilno menjanje komunikacije može poboljšati utisak koji ostavljamo i promeniti atmosferu, dinamiku i tok razgovora.
Prekomerno izvinjavanje može odati utisak plašljivosti ili nesigurnosti, a nekada čak može delovati kao da se uvek postavljamo "ispod" drugih ljudi, što nije dobro za razvijanje zdravih međuljudskih odnosa, razvijanje samopouzdanja, unapređenje na poslu...
Dobro je pažljivo proceniti situaciju i shvatiti kada je bolje biti zahvalan za nečije postupke, a ne tražiti pomilovanje. Neki od najčešćih primera su:
"Žao mi je što mi uvek pomažeš."
Kada se izvinjavamo za nečije vreme i trud, može implicirati da je sam čin pomaganja neprijatan, da stvara teret i opterećenje za drugog, a time dobija negativnu konotaciju. Vremenom, takve interakcije mogu navesti drugu osobu da povezuje dobro delo sa lošim emocijama (stres, dodatna/nepotrebna obaveza), što ih potencijalno može sprečiti u pružanju pomoći u budućnosti. Umesto toga, bolje je prepoznati spremnost druge osobe da učini uslugu i iskazati poštovanje i zahvalnost prema njihovom pozitivnom uticaju.
"Cenim što si odvojio/la vreme da mi pomogneš, tvoji saveti/pomoć mi znače."
"Bez tebe ne bih uspeo/la da završim projekat, hvala."
"Izvini, znam da previše pričam."
Traženje oproštaja zbog iskazivanja svojih emocija ili mišljenja može umanjiti težinu i važnost reči ili poruke koje pokušavamo da prenesemo. Bilo da je pitanju privatan razgovor sa bliskom osobom ili javni govor/prezentacija, izvinjavanje za "previše pričanja" može biti znak nesigurnosti i odvući pažnju od prave suštine govora. Zamena može biti iskazivanje zahvalnosti za dobijenu priliku i pažnju drugih:
"Hvala što si me saslušao/la, cenim ovu priliku i želim da otvoreno razgovaram sa tobom."
"Drago mi je što mogu da podelim ovo sa tobom/vama..."
"Izvini ako sam previše emotivan/na."
Traženje oproštaja za iskazivanje emocija može biti suptilna prepreka za ravijanje dragocenih emocionalnih odnosa sa drugima. Iskreni i otvoreni razgovori su neophodni za negovanje odnosa ne samo sa bliskim osobama, već i sa sopstvenim osećanjima i unutrašnjim svetom. Nije preporučljivo zaustavljati se i postavljati granice u komunikaciji, već je bolje pokazati zahvalnost na empatiji druge osobe:
"Znam da su mi osećanja trenutno intenzivna, ali hvala što me slušaš i pokušavaš da razumeš moju perspektivu."
"Osećam se preopterećeno, tvoja podrška i prisustvo mi mnogo znače."
"Izvini što kasnim."
Ako naše kašnjenje nije prouzrokovalo veliki problem i poremećaj plana, nekada je bolje skrenuti pažnju na razumevanje, strpljenje i toleranciju druge osobe. Izvinjavanjem se još više skreće pažnja na "neprijatnost" situacije, zbog čega samo još više možemo delovati neprofesionalno ili nepouzdano. Bolje je tražiti pozitivno u datom trenutku i reći:
"Hvala na čekanju, nisam mogao/la ranije doći, bilo je van moje kontrole."
"Hvala na strpljenju, znači mi vaša fleksibilnost i razumevanje."
"Izvini što uvek pravim greške."
Kada se izvinjavamo za male greške, koje se uglavnom mogu lako ispraviti, pokazujemo drugom da ne posedujemo dovoljno veština i samopouzdanja za unapređenje. Uglavnom je preporučljivo tražiti izvinjenje, ali dobro bi bilo dodati da se osećamo zahvalno za priliku za učenjem i poboljšanjem. Na taj način će se druga osoba osećati bolje, jer ima priliku da bude "učitelj" i ispravljanje greške više neće delovati toliko ozbiljno. Otvara se prilika za uglađivanjem odnosa, ali i situacije:
"Hvala na pomoći, znače mi tvoji saveti i iskustvo."
"Tvoja uputstva su mi veoma korisna, trudiću se da budem bolji/lja."