AI (veštačka inteligencija) je sliku savršenog muškarca i savršene žene kreirala na osnovu analiza milijardi fotografija sa različitih društvenih mreža i profila ljudi za koje se veruje da su lepi i privlačni. Grupa za podizanje svesti o poremećajima u ishrani "D Bulimija Prodžekt" (The Bulimia Project) je želela da AI prikaže idealne pripadnike oba pola, imajući u vidu ono što se prikazuje na društvenim mrežama i što se najviše "lajkuje" i komentariše.
Rezultat istraživanja je potvrdio stereotip koji se provlači decenijama u modernom društvu - najpoželjnija žena ima plavu kosu, bronzani ten, smeđe oči i vitku figuru, dok je muškarac izdefinisanih mišića, sa tamnim očima i istaknutih jagodica, piše "Dejli mejl".
Iako je tokom izrade fotografija, ponuđeno nekoliko različitih generatora slika, veštačka inteligencija je dala modele lepote koje su potvrdila i mnogobrojna istraživanja u prošlosti - preplanuli, vitki, mišićavi mladi ljudi smatraju se najprivlačnijima u oba pola.
Plavuše se nalaze na oko 40 posto fotografija savršenih žena, a 30 posto njih ima smeđe oči. Čak polovina "idealnih" žena ima preplanuo ten. I muškarci su preplanuli u svojim savrešnim verzijama ali je 70 posto njih smeđe a 23 posto ima braon oči. AI smatra da je "savršeni muškarac" onaj koji ima bradu, pa je tako polovina fotografija muškaraca upravo u skladu sa trenutnim trendom nošenja brade koji traje već neko vreme.
Većina je na slikama prikazana u fit formi, mišićavog tela, ali je primetno i da su imali pune usne, kao i ten bez bora, male pravilne noseve. Mnogi komentarišu da je ovakav izgled sličan izgledu osoba koje koriste usluge plastičnog hirurga ili hijaluronske filere.
"U doba Instagrama i Snepčet filtera, niko ne može da postigne standarde koje postavljaju društveni mediji. Pa, zašto pokušavate da dostignete nerealne ideale? I mentalni i fizički je zdravije biti realan prema izgledu svog tela", saopštili su istraživači iz "The Bulimia Project".
Novinar, koji je učestvovao u ovom projektu, Džejms Kampigoto je rekao da im je u radu na projektu bila želja da preispitaju pristrasnost veštačke inteligencije i opasnost koju ona nosi, kao i da pokažu koliku moć imaju društvene mreže, posebno na mlade osobe.
Jedna studija iz 2019. godine je istraživala štetne efekte dugotrajne upotrebe društvenih mreža na imidž o sopstvenom izgledu. Istraživali su 4. 000 tinejdžera od 12 do 16 godina tokom srednje škole, i otkrili da određene forme društvenih medija i televizijskih emisija podstiču depresiju. Za svaki sat vremena više, koji su tinejdžeri proveli na društvenim mrežama ili gledajući TV, padalo im je samopouzdanje, a povećavala se depresija.