Brojni trendovi u ishrani, fitnes i velnes industriji su doveli do razvoja naizgled beskonačno različitih saveta, dijeta i posebnih režima ishrane. "Pravilna" ishrana deluje sve komplikovanije iz dana u dan i skoro je nemoguće odabrati dijetu koja će pomoći u dostizanju svih željenih ciljeva. Ipak, ne postoji prečica u vidu čarobne dijete, koja će nam pomoći da dostignemo idealnu težinu, imati više energije, koja će očistiti našu kožu i pomoći nam u svim zdravstvenim problemima koje imamo.
Većina dijeta, pogotovo one za mršavljenje, moraju biti pažljivo praćene i preporučene od strane profesionalaca. Jedan režim može odgovarati za jednu, ali biti potpuno pogrešan za drugu osobu, što samo dodatno zbunjuje one koji žele da obraćaju više pažnje na svoje zdravlje.
Srećom, moguće je poboljšati kvalitet ishrane uvođenjem nekoliko novih navika, koje je lako primeniti u svakodnevnici. Hrana treba biti izvor energije, ali i uživanje, tako da nije potrebno odmah primenjivati restriktivne dijete (osim kada je to preporuka stručnjaka), jer često nisu pravi odgovor na duže staze. Sledeći primeri ne zahtevaju posebno nutritivno obrazovanje niti komplikovane korake, već samo malu dozu discipline i želje za zdravijim načinom života:
"Zeleno" barem dva puta dnevno
Jednostavan način za unpređivanje svakog obroka je dodavanje zelenih namirnica u jedan ili dva jela dnevno. To može biti mala salata kao prilog uz glavno jelo, dodatak povrća u pastu, bosiljak na picu, usitnjeno povrće kao deo sosa... Postoje razni načini da se čak i "nezdravi" obrok poboljša, ali ne oduzimanjem, već dodavanjem namirnica. Na taj način se izbegava osećaj gladi i krivice, a telo i dalje može dobiti sve potrebne hranljive materije.
Alternative
Mnogi pokušavaju da unaprede kvalitet ishrane poptunim menjanjem svih namirnica (na koje je telo naviklo). Na primer, pojedinac će se opredeliti za salatu za ručak, umesto za obilniji obrok koji bi inače pojeo. Prvih nekoliko puta je "izdržljivo", ali zatim dolazi do dosade (zbog nedostatka raznovrsnih namirnica), pa onda nastupa nezadovoljstvo, jer telo počinje da traži hranu koja je "zabranjena", što dovodi do griže savesti i postaje veliki mentalni stres.
Umesto restrikcije, bolje je tražiti zamenu. Kada pokušavamo da izbacimo mlečne proizvode, postoje brojne biljne alternative, kao što su bademovo ili sojino mleko. Paste i peciva mogu biti integralna, "brza" hrana može biti napravljena kod kuće (kao što je burger, uz dodatak više povrća)... Postoji mnogo opcija i recepata koji nude dobru kombinaciju omiljene hrane, uz male, ali značajne izmene.
Napitak kao doza vitamina
Za one koji ne žele da menjaju svakodnevne obroke, ali žele da uvedu zdravije opcije, uključivanje barem jednog zdravog napitka dnevno može biti pravi odgovor. Napitak može biti ceđeno voće, "smuti" sa povrćem, jogurtom, čajevi uz limun... Većina potrebnih hranljivih materija može biti u jednom napitku, dok se sastojci ostalih obroka ne moraju drastično menjati.
Motivacija i rutina
Motivacija može biti veliki problem kada je u pitanju razvijanje zdravijih životnih navika. Pravila ishrane često mogu delovati kao kazna i samo još jedna obaveza u toku dana. Dobro je "obrnuti" situaciju, tako što ćemo postepeno menjati način razmišljanja i posmatrati celu promenu režima kao igru.
Pravljenje recepata i plana obroka može postati zabavno. Na primer, sve namirnice se mogu izdvojiti po bojama ili grupisati prema njihovim hranljivim materijama. Još jedna opcija je pravljenje novog, zdravog obroka barem jednom nedeljno, što može biti vreme za opuštanje u samoći ili prilika za okupljanje i kuvanje s prijateljima. Potrebno je okrenuti perspektivu, kako bi nove navike delovale interesantno i opuštajuće.
Sve je u glavi
Ako dolazi do osećaja gladi, malaksalosti, dehidratacije i sl., neophodno je "slušati" svoje telo i pojesti tačno ono što nam organizam traži. Bolje je sebi dopustiti konzumiranje hrane sa malo više šećera, ako smo sigurni da nam je u tom trenutku potreban, nego osećati se krivim što smo "prekršili pravilo".
Zdrav odnos prema hrani počinje od načina razmišljanja. Ako smo konstantno pod stresom, restrikcijama i ako se zbog toga uvek osećamo loše, iako jedemo "dobre stvari", onda je možda vreme za preispitivanje prioriteta.
Da li nam je zaista stalo do zdravlja ili smo u panici, jer dolazi leto i sezona kupaćih kostima, pa "moramo" smršati što pre? Da li odbijamo dezert zato što nas je stručnjak tako savetovao ili zato što ćemo se osećati kao da smo sabotirali svoje fitnes rezultate? Iako je menjanje načina razmišljanja jedan od najtežih koraka, neophodno je priznati zašto imamo želju za promenom ishrane, pa zatim pronaći najzdraviji put do postizanja cilja.