"Druga smena" i "namerna nekompetencija": Žene kućne poslove obavljaju dva i po puta duže
Saglasno opštepriznatom poimanju prvobitnog društva žene nisu imale mogućnosti za regularan lov, budući da u kasnijim nedeljama trudnoće i na samom početku postporođajnog perioda majke su brinule o deci - otud i uloga "žene-čuvara" kuće i porodice, ali i podela na "muške" i "ženske" poslove koja se do danas očuvala.
Po mišljenju pojedinih naučnika, naši preci bili su daleko ravnopravniji: postojale su žene-lovci, žene-sakupljači i slično, a njima je posvećen i niz istraživanja koja su kasnije objedinjena u feminističku antropologiju. I pored toga, danas su u društvu i kulturi ukorenjene ideje o tome da kućne obaveze po automatizmu leže na ženama, a sociolozi i aktivisti sve više ističu fenomen neplaćenog ženskog rada koji ostavlja ozbiljne posledice na život, karijeru i porodicu.
"Druga smena" - fenomen neplaćenog ženskog rada
Termin "druga smena" pojavio se 1989. godine kada je sociolog i profesor Kalifornijskog univerziteta Arli Hokšild u svojoj istoimenoj knjizi opisala sav trud jedne žene u okviru kućnih poslova i njegovom uticaju na život žena. Osnovna teza bila je to da žena sama vodi domaćinstvo i obavlja poslove po kući, zbog čega faktički odrađuje "drugu smenu" nakon povratka sa posla.
Samim tim, među ženama i muškarcima postoji jaz u visini primanja ne samo na istim pozicijama na poslu, već i izvan njega, a dodatno žena ne stiže ni da se odmori i "napuni baterije" premda je kod kuće čekaju suprug, deca i kućni poslovi.
"Druga smena" danas - žene provode prosečno dva i po puta više vremena obavljajući kućne poslove
Iako je od istraživanja Hokšild prošlo gotovo 40 godina, problem deobe kućnih poslova i danas je prisutan u društvu, a prema poslednjim podacima Ujedinjenih Nacija žene troše prosečno dva i po puta više vremena na kućne obaveze od svojih partnera i muških članova porodice. Naravno, ovi podaci variraju u zavisnosti od dela sveta, pa tako žene u Japanu u "drugoj smeni" rade 5,5 puta duže od svojih partnera, dok žene Severne Evrope na kućne poslove izdvajaju "samo" 1,5 puta više od muškaraca.
Savremena istraživanja su pokazala da je trajanje "druge smene" kraće u ekonomski razvijenijim zemljama, a što je kraće vreme koje žene posvećuju rutinskim kućnim poslovima, to su one više u mogućnosti da realizuju svoj karijerni potencijal i doprinesu ekonomskom razvoju svoje zemlje. Ipak, neostvarivanje punog poslovnog kapaciteta nije jedini problem sa kojim se susreću žene koje dosta vremena posvećuju kućnim poslovima: neretko se dešava da zbog nezadovoljstva i hroničnog umora mentalno i fizičko zdravlje postaju narušeni, a žena na ivici izdržljivosti.
Nepravična podela kućnih poslova takođe se odražava i na odnos u zajednici, a napeta atmosfera prouzrokovana iscrpljenošću žene veoma je česta pojava. Srećom, savremeni svet daje bezbroj mogućnosti za promene na bolje u pogledu obavljanja kućnih poslova: sada su brojni pametni uređaji poput robotskih usisivača, miltipraktika i mašina za pranje i sušenje veša.
TikTok osvestio problem namerne nekompetencije
Zahvaljujući društvenoj mreži TikTok pojavio se i novi termin koji se povezuje sa neplaćenom "drugom smenom", a "namerna nekompetencija" identifikovana je kao još jedan problem u kojim se žene susreću u zajednici. Naime, partneri neretko pokušavaju da svoje partnerke "prevare" glumeći da im kućni poslovi ne idu od ruke: ovlaš prebrišu prašinu pod izgovorom da nisu videli dobro, delimično obave kupovinu pod izgovorom da se nisu snašli u prodavnici i slično.
Jedna od korisnica ove društvene mreže podelila je video na kome je prikazan spisak namirnica sa njihovim slikama i šemom prodavnice koji je pripremila svom partneru za potrebe obavljanja kupovine, a drugi korisnici su posumnjali da njen partner namerno čini sve da se u njenim očima učini nesposobnim za obavljanje tog zadatka, čime suptilno prebacuje na nju odgovornost.
Žene oduvek provodile više vremena obavljajući kućne poslove
Bez obzira na to što se sam termin ustalio tek 1989. godine, u svojoj knjizi Arli navodi i istraživanje sprovedeno još 1972. godine koje je pokazalo kako se razlikuje provođenje slobodnog vremena kod stanovnika grada i prigradskih naselja u čak 12 država. Rezultati istraživanja su pokazali da žene koje rade u proseku troše 3 sata dnevno na kućne poslove, dok muškarci tek 17 minuta. Takođe, na brigu o detetu žene su provodile prosečno sat vremena, a muškarci svega 12 minuta. Uočeno je i da su muškarci više vremena provodili gledajući televizor nego njihove supruge. Profesor Hokšild i sama je sprovodila ankete, a njihovi rezultati potvrdili su prethodna istraživanja: pojedini muškarci krajnje negativno su se odnosili prema kućnim poslovima, a oni koji su u njima na neki način učestvovali naglasili su da im to ne pričinjava nikakvo zadovoljstvo već čini da se osećaju krajnje nekomforno.
