Šta se dešava sa našim telom kada preskočimo obrok

"Redovno preskakanje obroka, posebno kada je u kombinaciji sa ograničenjem kalorija, može loše uticati na fizičko i mentalno stanje. Kada preskočite obroke, vaše telo je lišeno esencijalnih makro i mikronutrijenata neophodnih za njegovo pravilno funkcionisanje. To može dovesti do raznih simptoma, fizičkih i psihičkih", kaže trener Anastasios Mikrulis, prenosi "Best lajf".

Vaš mozak je deo tela (verovatno najvažniji), i tu ćete verovatno prvo osetiti uticaj propuštanja obroka jer će um reagovati jednako kao na psihološki stres smatra trener Mikrulis.

"Redovno preskakanje obroka može dovesti do neadekvatnog unosa hranljivih materija, promene nivoa energije, smanjene koncentracije i poremećaja metabolizma. Takođe može povećati verovatnoću prejedanja ili lošijeg izbora hrane nakon toga", kaže trener Mikrulis.

Simptomi koji nastaju kada se ne konzumira neki od obroka mogu ići od slabog umora, žudnje za nekom određenom hranom, ali kod nekih ljudi može dovesti do pojave razdražljivosti osećaja potpunog nedostatka energije za svakodnevne poslove. Takođe, propušteni obroci mogu dovesti do poremećaja hormona, što može doprineti neraspoloženju.

Šta nam govori žudnja za određenom vrstom hrane

Najčešće nam telo daje signale da mu nedostaje hrana. 

1. Telo može ući u režim "bori se ili beži"

"Povremeno preskakanje obroka nije velika stvar. Međutim, redovno preskakanje obroka može uticati na telo", kaže dijetolog Lindzi Alen. Ona kaže da tokom vremena propušteni obroci uzrokuju proizvodnju više kortizola, hormona stresa u telu.

"Kada telo oseti glad ili da u njemu postoji mala zaliha hrane, pojačava hormone neophodne za traženje, 'lov' za hranom. Ovo je kodirano u našim genima od postanka čoveka i predstavlja mehanizam preživljavanja. Neki ljudi tvrde da osećaju visok nivo energije ili da im je fokus izuzeno pojačan kada dugo vremena ne konzumiraju hranu, ali to je zapravo posledica dejstva hormona 'bori se ili beži', koji ih podstiče da postanu energični i fokusirani kako bi bili spremni za pronalaženje hrane za opstanak", kaže dijetolog Alen.

2. Možda će biti teže održati optimalnu kilažu

Mnogi misle da će preskakanjem obroka doći do gubitka težine, i iako to svakako može biti istina, daleko je od toga da će se to sigurno desiti i svakako nije zdrav način dolaka do cilja, smatraju nek stručnjaci. 

"Nepravilni obrasci ishrane mogu poremetiti metabolizam i otežati održavanje zdrave težine. Bez adekvatnog unosa hranljivih materija, telo se može okrenuti razbijanju mišićnog tkiva kako bi zadovoljilo svoje energetske potrebe, što može negativno uticati na ukupnu mišićnu masu i snagu", kaže dijetolog Alen.

3. Važno je šta se jede, a ne kada se jede

Ukoliko se jede mnogo proizvoda životinjskog porekla, ako je preteran unos šećera soli i ulja zastupljen, onda bi telo zapravo moglo imati dobrobiti od povremenog posta. Takođe bi moglo pomoći i osobama koje kompulsivno, nekontrolisano, jedu ili imaju "emocionalnu" glad.

Za sve ostale bitan je unos hranljive hrane bez transmasti i dodatog šećera.

4. Većina ljudi ne mora da jede tri obroka dnevno plus užinu

Da li moramo da imamo svakoga dana tri redovna obroka kao kada smo bili deca - doručak, ručak i večeru i povrh toga dve užine?

"To zaista zavisi od načina života i osećaja gladi. Većina ljudi ima koristi od jedenja na 4 do 6 sati, a učestalost i vreme obroka mogu da variraju u zavisnosti od individualnih karakteristika ili jednostavno od načina života", smatra trener. Što se tiče užina, za njih trener Mikrulis kaže da su odlične jer sprečavaju dug period posta, koji može dovesti do pada nivoa šećera u krvi i osećaja gladi. Užine će obezbediti stabilno snabdevanje hranljivim materijama i energijom telo i mozak.