Lenjost nekada deluje kao rupa bez dna. Nekada dolazi kao posledica premora, a nekada je u pitanju nedostatak određenih radnih navika ili gubitak motivacije. Svakome se dešavaju faze u kojima se ne oseća dovoljno snažno i nadahnuto da unapređuje sebe i svoj život. Ipak, to ne znači da bi trebalo dozvoliti takvom stanju da preovlada i dovede nas do poptpunog gubljenja kontrole i zapostavljanja prioriteta.
Japanci su poznati po svojim radnim navikama, koje se grade od malih nogu. Nisu jednostavno "rođeni takvi", već je u pitanju sistem vrednosti koji primenjuju ne samo deca u školama, već i odrasli ljudi. U Japanu se skromnost, samodisiplina i želja za učenjem izuzetno poštuju, jer uvek donose pozitivne rezultate ne samo za pojedinca, već i za zajednicu (bilo da je to posao, kuća, grad...).
Postoje brojne filozofije i tehnike koje se godinama razvijaju i primenjuju, a sledeće tri mogu biti pravi odgovor za unapređenje poslovnog života, sopstvenih ciljeva i finansija:
Kaizen (kai – promena, zen – dobro)
Filozofija koja se najčešće koristi u poslovnom svetu, ali može se primeniti i u svakodnevnom životu je kaizen filozofija, koja podrazumeva kontinuirano razvijanje određene veštine i postepeno ispravljanje grešaka.
Prema različitim izvorima, Japan je upravo uz pomoć kaizen filozofije uspeo da doživi ekonomski oporavak nakon Drugog svetskog rata. Navodno su pojedini rukovodioci američkih auto kompanija posetili fabriku "Tojote" pre dvadesetak godina, kako bi razumeli na koji način zaposleni rade, jer je proizvodnja velikog broja vozila bila veoma brza i fascinirala svet. Tada su im Japanci otkrili kaizen filozofiju, koja je motivisala radnike da se bolje fokusiraju na rad.
Umesto da radnici dobijaju kazne zbog grešaka, kompanija ih je ohrabrivala da zaustave proizvodnju u bilo kom trenutku, kako bi pronašli i popravili sve moguće nedostatke i nudili sopstvene predloge za produktivnije dobijanje željenih rezultata u budućnosti. Zbog toga je bilo sve manje troškova za kompaniju, a proizvodnja je bila efikasnija.
Kaizen filozofija se može primeniti u nekoliko koraka:
- Svi moraju biti upoznati sa problemom
- Pažljivo analiziranje problema/situacije
- Uključivanje cele grupe (zaposlenih) u zajedničko traženje rešenja
- Isprobavanje svih predloga
- Redovno analiziranje novih rezultata
- Ako je pronađeno uspešno rešenje, potrebno je primenjivati ga u kontinuitetu
- Ponoviti navedene korake kada nastane nova prepreka
Šošin (šo – početak, šin – srce)
Kada je potrebno započeti razvijanje nove veštine, može doći do prokrastinacije iz nekoliko razloga - nedostatak motivacije/volje, nedovoljno inspiracije, a u nekim slučajevima je uzrok arogancija, pogotovo kada je u pitanju oblast u koju se razumemo i podsvesno smatramo da nam "ne treba" više znanja. Postoji jednostavan način za menjanje perspektive i ulaganje truda u učenje novih umeća:
Budistički koncept šošin predstavlja negovanje početničkog načina razmišljanja. Drugim rečima, potrebno je pristupiti svakom zadatku kao amater koji je željan i spreman da uči, napreduje i da se razvija. Na primer, osoba koja uči novu lekciju, iako je već dostigla uspešan akademski nivo, treba da se ponaša kao početnik koji je samo "sunđer", spreman za upijanje novog znanja. Ne bi trebalo sebe shvatati kao eksperta (bez obzira na realnost) pred novi izazov, već ostati skroman i uvek biti spreman za unapređenje. Mnogi uspešni ljudi često govore da sebe smatraju "večnim studentom", što je upravo način razmišljanja koje se povezuje sa šošin konceptom.
Naravno, važno je biti ponosan na sopstvene uspehe i dosadašnji trud, ali uvek postoji rizik od arogancije, koja može ozbiljno ograničiti mogućnost učenja novih veština, metoda, lekcija itd.
Kakeibo (ka – kuća, keibo – knjiga računa)
Iako nije direktno vezan za lenjost, primenjivanje kakeibo koncepta u životu može biti odlična vežba produktivnosti i sticanja osećaja odgovornosti. Kakeibo predstavlja naviku upravljanja ličnim finansijama na najefikasniji način: organizacijom prioriteta i pažljivim praćenjem troškova. Iako aktivno i konstantno beleženje spostvenih troškova može delovati kao samo još jedan dodatak finansijskom stresu, postoje mnogi benefiti u praćenju "kućne ekonomije".
Uvek je bolje znati tačne brojke i iznose troškova, nego potencijalno izgubiti kontrolu nad situacijom. Kakeibo tehnika je izmišljena pre više od sto godina i isprva je bila objavljena u ženskom magazinu, kako bi žene lakše upravljale kućnim finansijama, ali se danas primenjuje širom zemlje.
Kakeibo obuhvata četiri glavna pitanja koja bi trebalo zapisati na početku svakog meseca:
- Kolika su primanja u kući?
- Koliko je potrebno štedeti?
- Koliko je potrošeno?
- Kako unaprediti navike?
Nakon postavljenih pitanja, troškovi se dele u četiri kategorije:
- Osnovne potrebe (hrana, računi...)
- Lične potrebe/zadovoljstva (izlasci, tretmani...)
- Kultura (knjige, odlasci u muzej/bioskope...)
Neočekivani troškovi (lekarski pregled, popravka kola...)
Kada se sve podeli u organizovanu listu, upravljanje finansijama može postati lakše. Takođe, još jedan dodatak kakeibo tehnike je ozbiljno preispitivanje imuplsivne kupovine. Kada pronađemo predmet koji zaista želimo da kupimo, važno je postaviti sebi sledeća pitanja: 'Da li mi je trenutno potreban? Da li ću ga želeti i sutradan? Da li imam sličan predmet kod kuće, ali me ovaj privlači zato što je nov i "na sniženju"?'
Nakon iskrenih odgovora na pitanja, može doći do odgovornijeg pristupa kupovini, pogotovo kada je svest o finansijama bolje razvijena primenom kakeibo principa kao deo rutine.