Neuronaučnici sa Švajcarskog federalnog instituta za tehnologiju u Lozani (EPFL), Univerzitetske bolnice u Lozani i Univerziteta u Lozani, u Švajcarskoj, otkrili su čudnu preferenciju prema zvukovima koji dolaze sa leve strane, piše naučni magazin "Sajens alert".
Oni su do ovih rezulatata došli nakon što su skenirali mozak 13 odraslih osoba. Pozitivni ljudski glasovi, poput smeha, pokreću jaču neuronsku aktivnost u slušnom sistemu mozga kada se čuju sa leve strane, pokazali su snimci. Ovaj dokaz sugeriše da je ljudski slušni korteks posebno podešen na smer odakle mogu doći zvukovi koji će nas usrećiti.
Prethodne studije su došle do saznanja da preko levog uva može lakše da se identifikuje emocionalni ton u nečijem glasu. Informacije iz levog uva se šalju u desnu hemisferu slušnog korteksa. Pretpostavka je, do sada, bila da je desna strana mozga možda bolja u obradi emocija nego leva. Međutim, najnovije studije ukazuju da to ipak nije pravi razlog.
Kada su učesnici studije slušali srećne ljudske glasove iz tri različita pravca - levo, sredina i desno, aktivirale su se obe strane njihovog slušnog korteksa. Snimci koji su se čuli samo na levoj strani, međutim, izazvali su mnogo jači neurološki odgovor.
"Ovo se ne dešava kada pozitivni glasovi dolaze sa prednje ili sa desne strane. Takođe se pokazalo da neutralni ili negativni glasovi, na primer besmisleno izgovaranje samoglasnika ili uplašeni krici, kao i zvuci koji nisu ljudski glas, nemaju veze sa levom stranom", kaže neuronaučnik Sandra da Kosta sa EPFL-a. Zbog toga naučnici smatraju da smer buke može da utiče na kvalitet zvuka.
Prethodne studije su pokazale da se jedva čujni zvuci često doživljavaju kao zlokobniji i stvaraju veće uzbuđenje od onih koji se polako gase. Takođe je dokazano da se osoba lakše uzbudi kada zvuk dolazi sa leđa.
Povećana osetljivost na zvukove koji dolaze iz određenih pravaca ima širok evolucioni smisao. Opstanak čoveka u prošlim milenijumima bez sumnje je zavisio od toga da li je bio previše sumnjičav prema zvucima koji mu se "prikradaju" sa leđa. Ali pristrasnost slušanju prijatnih zvukova sa leve strane nije lako objasniti.
Poznato je da se neke moždane funkcije nalaze više na levoj strani mozga nego na desnoj, i obrnuto, ali u ovom konkretnom slučaju, izgleda da to ne objašnjava rezultate. Dok je desna hemisfera slušnog korteksa pokazala jači odgovor na srećne ljudske glasove u jednom regionu zvanom L3, obe strane mozga su aktivirane zvucima u eksperimentima.
"Trenutno nije poznato kada se preferencija primarnog slušnog korteksa za pozitivne ljudske glasove sa leve strane pojavljuje tokom ljudskog razvoja, i da li je to jedinstvena ljudska karakteristika. Kada ovo shvatimo, možemo procenjivati da li je to povezano sa u odnosu na to koja nam je ruka dominantna ili asimetričnim rasporedom unutrašnjih organa", kaže neuronaučnica Stefani Klark.
Eksperimenti su se fokusirali na promene aktivnosti u slušnom korteksu, ali nisu još pokazali zašto uopšte postoji veća sklonost ka zvukovima koji dolaze sa leve strane i to će se ispitivati u budućim istraživanjima.