Magazin

Od borbe do unutrašnje snage: Kako biti jak kada život postane težak

"Biti čovek, rođen bez svoga znanja i bez svoje volje, bačen u okean postojanja. Morati plivati. Postojati. Nositi identitet. Izdržati atmosferski pritisak svega oko sebe, sve sudare, nepredvidljive i nepredviđene postupke, svoje i tuđe, koji ponajčešće nisu po meri naših snaga", govorio je Ivo Andrić. A kako pronaći snagu i krenuti dalje nakon teških trenutaka?
Od borbe do unutrašnje snage: Kako biti jak kada život postane težak© freepik/bearfotos

Ponekad se čini da su neki ljudi sposobniji da se nose sa teškim vremenima od drugih. Iako je situacija kod svih drugačija, istina je da otporniji ljudi imaju veću toleranciju na životne probleme koju izazivaju teška vremena. Što je čovek otporniji, to je više u stanju da toleriše osećanja stresa, anksioznosti i tuge koji prate traumu i pronađe način da se oporavi od neuspeha.

"Drži se!", "Budi jak!", "Nikad ne odustaj!" - uobičajne su rečenice koje će nam ponuditi poznanici kada prolazimo kroz lične krize i probleme. Upravo je prolazak kroz loša vremena, razočarenje, gubitak i promenu, nešto kroz šta svi moraju proći. U tim momentima osećanja tuge, uznemirenosti i pritiska, biće svakodnevnica. U borbi sa ovakvim osećanjima može poslužiti stvaranje otpornosti, jer će pomoći da se zadrži pozitivna perspektiva, suoči se sa neizvesnom budućnošću sa manje straha i prežive čak i najmračniji dani.

Osetljivost na životne nevolje i teško suočavanja sa traumama, ne bi trebalo posmatrati kao karakternu manu. Otpornost nije mačo kvalitet i nije fiksna; to je proces koji je u toku koji zahteva napor da se izgradi i održi tokom vremena. Ukoliko osoba ranije nije imala priluku da se suoči sa lošim iskustvima u životu, verovatno nije imala potrebu ili priliku da razvije otpornost. Oslanjanje na prošla iskustva može pomoći da se nosi sa izazovima sa kojima se danas suočava.

Iako je često teško može zamisliti da se može dobiti nešto dobro iz traumatskih iskustava, izgradnja otpornosti može pomoći da se pronađe bilo kakva pozitivna strana u poteškoćama sa kojima se neko suočio. Preživljavanje teškoća može naučiti čoveka važnim stvarima o sebi i svetu oko sebe, ojačati odlučnost, produbiti empatiju i vremenom omogućiti da se evoluira i raste kao ljudsko biće.

U poslednje vreme, svet kao da svakodnevno donosi jednu krizu za drugom. Globalnu pandemiju, ekonomsku krizu, socijalna previranja, praćena prirodnim katastrofama. Pored ovoga postoje i lične traume sa kojim se pojedinac suočava, poput gubitka bliskih ljudi, nezaposlenosti, narušenog zdravlja, razvoda, nasilja ili tragedija. Za mnoge, ovo je vreme velike borbe i životnih preokreta.

Ispostavilo se da upravo preživljavanje u najkritičnijim situacijama ima neke dobre lekcije koje možemo iskoristiti, kako bismo naučili da budemo otporni u svakodnevnom životu. Bilo da se radi o nezaposlenosti, teškom poslu ili ličnim tragedijama, evo šta bi moglo pomoći.

Održavanje ili promena perspektive

"Kada ste suočeni sa emocionalnim bolom ili frustracijom, možete se osećati kao da ćete biti u tome zauvek. Samo ta pomisao može povećati težinu emocija koje neko oseća i pogoršati ih", kaže psihoterapeut Angela Fiken.

Preoblikovanje perspektive je zapravo sagledavanje stvari iz novog ugla. "Šta god da biste rekli svom najboljem prijatelju, sada to isto recite sebi. Primer preoblikovanja bi bio: 'Znam da se čini da će ovo biti zauvek, a logično znam da nije. Prošao sam kroz teške stvari ranije i na kraju je sve bilo u redu. Znam da ću i ja prebroditi ovo'", predlaže Fiken.

Prihvatanje emocija

"Najbolja stvar koju bi trebalo da uradite, kada vam bude teško, je da priznate svoje emocionalno iskustvo i dozvolite sebi da osetite sve emocije. Dajte sebi prostora da plačete, osetite se povređeno i budete uznemireni", objašnjava Rejčel Hajneman, savetnica za mentalno zdravlje.

Zadržavanje osećanja može dugoročno otežati suočavanje sa situacijom, jer su osećanja i izražavanje emocija suštinski deo lečenja. "Ovo nije vreme kada bi trebalo da pokušavate da budete jaki - to je zabluda. Osećati loša osećanja je teško, ali je važno. Dozvolite sebi da tugujete i procesuirate sve što se dešava", kaže Hajneman.

Vežbanje pozitivne projekcije

Pozitivna projekcija zahteva da sadašnju lošu situaciju posmatramo kao dobru u budućnosti. Na primer:

  • Stopa preživljavanja moje bolesti je 85 posto, a ako se pridržavam svog plana lečenja, mogu i ja biti u toj grupi
  • Nema mnogo slobodnih radnih mesta, ali imam sjajan Si-Vi
  • Izdavač je odbio moj rukopis, ali ovo je tipičan deo procesa i samo bi trebalo da pokušavam kao i drugi koji su bili odbijen, pa ipak uspeli na kraju

Pronalaženje smisla i svrhe

Osećaj smisla i napredovanje pomaže da se zadrži energija i održi nada. Trik je identifikovati nešto pozitivno usred krize. Na primer, gubitak posla može značiti više vremena da se pomogne deci oko domaćeg zadatka. Čak i ako značenje i svrha nisu odmah očigledni, stručnjaci kažu da se može razmisliti o tome da se oni potraže u svakodnevnim trenucima.

Izgradnja otpornosti na stres i traume, takođe može pomoći da:

  • Ostanete fokusirani, fleksibilni i produktivni, i u dobrim i u lošim vremenima
  • Manje se plašite novih iskustava ili neizvesne budućnosti
  • Upravljajte i tolerišite jake emocije koje su izvan zone udobnosti, čak i one koje ne želite, poput besa ili očaja
  • Možete razviti i poboljšati ove kvalitete otpornosti u bilo kom trenutku, bez obzira na godine, poreklo ili okolnosti

I dok ne postoji način da se potpuno izbegne tuga, promene ili stres u životu, uvek postoje načini na koje može da se vratiti osećaj kontrole. Otpornost je sposobnost da se nosimo sa gubitkom, promenama i traumama koje su nezaobilazni deo života. Izgradnja otpornosti može pomoći da se bolje prilagodimo događajima koji menjaju život, da se bolje nosi sa turbulentnim vremenima teškoća i tragedija.

image