Magazin
"Frutiger aero": Priroda kao glavna inspiracija digitalnog vizuelnog identiteta
Pozadine za kompjuter na kojima su livade, okeani, ribe, balončići, ikonice na telefonu koje deluju trodimenzionalno jer sijaju i bacaju senku, plava i zelena kao glavne boje vizuelnih identiteta tehnoloških kompanija... Zašto je priroda bila glavna inspiracija kada je digitalni svet, kakav poznajemo danas, počeo da se razvija?
Nostalgija za estetikom ranih dvehiljaditih je bila glavni faktor u određivanju različitih modnih trendova u proteklih nekoliko godina, jer su mnogi uživali u asocijaciji estetike koja podseća na "jednostavnija vremena". Upravo ta ista želja za povratkom u "lakši" period života je dovela do vraćanja frutiger aero estetike.
Najnoviji trend, koji uglavnom plasira generacija Zed, vezan je za digitalni svet iz perioda od otprilike 2004. do 2013. godine. Više nije u pitanju moda, koja je inače glavni pokretač trendova, već tehnologija. Tačnije, estetika tehnologije, koja je svima vrlo dobro poznata, iako je njen naziv tek nedavno kreiran na društvenim mrežama. Ime je nastalo spajanjem dve reči: "frutigera" (nazivom jednog tipografskog pisma) i "aera" (vazduh).
Heštego #frutigeraero na TikToku ima preko sto miliona pregleda, a na Jutjujbu postoje brojne plejliste umirujuće elektronske muzike, koje predstavljaju veliki deo frutiger aero atmosfere. Iako je estetika trenutno aktuelna, trend nije nov.
Šta je frutiger aero
Trend se najbolje može opisati navođenjem nekoliko ključnih reči: jarka plava i zelena boja, balončići, ikonice na telefonu i kompjuteru koje imaju istaknut odsjaj i senku, staklaste površine, organske forme koje deluju plastično, "neprirodna" priroda. Skoro svi vizuelni identiteti tehnoloških kompanija (pre nego što je minimalizam zavaladao) mogu biti svrstani u ovu kategoriju.
Drugim rečima, frutiger aero predstavlja vizuelni spoj prirode i tehnologije, mešanje spoljašnjeg (voda, livade, leptiri, ribe) i unutrašnjeg (enterijer, kućna tehnologija) sveta. Nastaje u periodu kada su prvi telefoni na dodir, komputeri/laptopovi i internet postajali deo svakodnevnice, ali mnogi ljudi su se još uvek "upoznavali" sa digitalnim svetom, imali određene sumnje i strah od nepoznatog.
Mnogi veruju da je upravo takav, "svež" odnos čoveka i digitalne mašine glavno objašnjenje za veliku količinu prirodnih motiva, kao da su tehnološke kompanije želele da se "približe" javnosti i predstave tehnologiju kao samo još jednu "prirodu" koja se razvija zajedno sa nama. Može se reći da je bila vrsta naznake da je digitalizacija neizbežna, da će postati veliki deo našeg života, baš kao vazduh, voda, zelenilo...
Neki ga nazivaju "starim, kič Fotošopiranim dizajnom", ali taj isti kič je sada redovno hvaljen od strane mnogih korisnika društvenih mreža. Najčešće objašnjenje je nostalgija, a pojedini tvrde da "neprijatan" i setan osećaj koji prouzrokuje ova "lažna" priroda donosi i određenu utehu.
Iako je danas minimalistički dizajn najaktuelniji u tehnološkom svetu, mnogi korisnici društvenih mreža ponosno pokazuju svoje stare, autentične frutiger aero uređaje ili pokušavaju rekreirati estetiku na novim telefonima i kompjuterima. Možda zaista deluje kičasto za savremenog čoveka, koji je navikao da svaki logo bude sveden, ali ljubitelji trenda smatraju da je prethodna estetika imala specifičnu razigranu "dušu", koja se izgubila u vremenu.
Korisnici na društvenim mrežama pišu da je frutiger aero "tehnološka utopija koja nam je bila obećana, ali nikada ostvarena" i da predstavlja naivni optimizam koji su ljudi osećali povodom razvoja digitalnog sveta. U jednom trenutku je delovalo kao da će tehnologija biti dugo očekivano rešenje za mnoge probleme "stvarnog sveta", da futuristička budućnost i nova era postojanja, pa samim tim i čovečanstva, konačno dolaze.
Teško je reći da li su navedene stavke istinite za sadašnjost, ali sigurno je da je tehnologija zaista postala neophodan deo našeg postojanja. Interesantno je porediti "digitalnu budućnost" kakvu je frutiger aero "obećavao" sa trenutnim odnosom čoveka i tehnologije. Diskutabilno je da li postoji isti optimizam kao ranije, ali pošto je digitalizacija zaista postala zasebna "priroda" koja se razvija, ostaje na nama da odlučimo kako ćemo se odnositi prema njoj.
