Magazin
"Sujeverno učenje": Da li "srećni" rituali stvarno donose uspeh?
Kada pročitamo da je Betoven verovao da će mu napitak sa tačno 60 zrna kafe pomoći da bolje komponuje, često ćemo pomisliti ako je takav genije imao rituale kojih se držao možda bi i mi mogli da ih primenimo. I upravo milijarderi, sportisti ili svetski priznati autori pričama o svojim sujevernim navikama, motivisaće mnoge da slede ove savete kao da su istina. Zašto ljudi veruju da će ih navike koje imaju uspešni, dovesti do bogatstva i sreće?
Ljudi vole da oponašaju rituale bogatih i slavnih u nadi da će makar delić uspeha doći i njima. Ovakvo ponašanje promovišu i mediji i razni gurui za biznis, a skoro svake nedelje postoji novi članak koji opisuje ponašanje izuzetno uspešnih pojedinaca, sve uz obećanje da će korišćenjem istih tehnika i drugi doživeti slavu i bogatstvo, piše Bi-Bi-Si.
Neki saveti su relativno poznati i nisu sujeverja poput ranog ustajanja i načina rada koje sprovodi Ilon Mask, koji preskače doručak i deli svoje vreme na male zadatke kojima se može upravljati. Neki čak žrtvuju svoj san na uštrb posla, kako to čini preduzetnica i medijski mogul Arijana Hafington, a koja ima i ritual pred spavanje da isključi sve mobilne uređaje i izbaci ih iz spavaće sobe.
Nije samo potreba za određenim, "posebnim", uslovima za rad izmišljotina novog doba, već su i prethodne generacije imale svoje rituale. Tako je pisac Čarls Dikens nosio kompas koji mu je pomagao da uvek spava okrenut ka severu, jer je verovao da će doprineti produktivnijem pisanju. Ni poznati kompozitor Betoven nije odoleo sujeverju, pa je brojao tačno 60 zrna kafe za svaku šoljicu napitka (za inspiraciju), koju je pio dok je komponovao.
"Sujeverno učenje" i imitiranje
Neki uspešni ljudi imaju ekscentrične i specifične navike, koje vole da podele sa svetom. Ali zašto toliko želimo da čitamo o njima i oponašamo ih u sopstvenim životima?
Odgovor leži u snažnom psihološkom procesu zvanom "sujeverno učenje". Ovo učenje je nastalo kao produkt osobine ljudskog mozga, koji stalno traži veze između dva događaja. Iako uspe u većini da pronađe logičnu vezu, ponekad greškom zameni slučajnost za uzročnost, što dovodi do toga da se uspeh često pripisuje nečemu proizvoljnom kao što je boja sveske ili broj zrna u napitku, a ne talentu ili napornom radu.
A kada ljudi čuju da je neko uspeo, često kopiraju i njegove navike, uključujući proizvoljne rituale stečene sujevernim učenjem, a taj fenomen je u psihologiji poznat kao "preterano imitiranje".
Čini se da mozak neprestano traži asocijacije između našeg ponašanja, naše okoline i nagrada koje tražimo - i često donosi pogrešne zaključke.
Zašto su neki ljudi skloniji sujeverju
Istraživanje iz 2019. godine je pokazalo da individualne razlike u implicitnom učenju - sposobnost mozga da nesvesno pokupi obrasce, mogu objasniti zašto je kod nekih ljudi veća verovatnoća da formiraju sujeverne navike.
Ispitanici su imali zadatak da prate oblike koji se pojavljuju na ekranu. Svaki put su morali brzo da identifikuju da li je oblik isti ili drugačiji od prethodnog. Bez znanja učesnika, boja prethodnog oblika mogla je da implicira na kom mestu će se sledeći pojaviti na ekranu. Učesnici koji su videli postojanje ovog obrasca su bili u stanju da usredsrede svoju pažnju i brže naprave svoj izbor. Pored polaganja ovog testa, učesnici su popunjavali i upitnik koji je merio koliko su sujeverni u svakodnevnom životu.
Dokazano je da sujeverne osobe uglavnom pre shvate "znak" od drugih, i sklonije su da ga koriste. U svakodnevnom životu, ovo asocijativno učenje može da navede osobu da se opredeli za "srećnu" olovku koja izgleda da donosi dobre ocene na ispitima, ili određeno odelo za koje se smatra da garantuje dobar razgovor za posao.
Kreativni zadaci i stvaranje su neuzvesni i zavise od mnogo činilaca, što može objasniti zašto su veliki stvaraoci poput Betovena i Dikensa usvojili tako specifično ponašanje da bi svoje misli pokrenuli.
Šta je problem kod "preteranog imitiranja"
Zahvaljujući medijima, kada milijarder, ili sportista svetske klase priča o svojoj svakodnevnoj rutini, neka njihova ponašanja, stečena sujevernim učenjem, će motivisati mnoge da ih slede.
Ključni razlog za to je što su ljudi društvena bića, spremna da traže i prihvate savet od uspešnijih među njima. Različite studije su pokazale da ljudi pokazuju tendenciju da "preterano oponašaju" druge, kopirajući svaku radnju, čak i ako ne postoji očigledan logičan razlog za to, a često idu toliko daleko da i ne dovode u pitanje zašto nešto rade samo pretpostavljajući da to sigurno ima svrhu.
Zbog toga psiholozi smatraju da je sasvim prirodno da neko čitajući biografiju poznatog pisca ili gledajući intervju sa biznismenom milijarderom, bude u iskušenju da preuzme njihove obrede i rituale u nadi da će nekako postići isti uspeh.
I verovanje može biti "placebo"
Istraživanje švedskih biotehnoloških kompanija iz 2020. godine je pokazalo da su dva izvršna direktora, koje su doveli da povezuju određene marketinške strategije, ponovili potpuno iste korake u svojim novim projektima, iako nije bilo logičnog razloga da se primeni taj specifičan pristup.
Ovakvo ponavljanje nastaje jer stečeni rituali ne zahtevaju mnogo truda, i bez obzira da li je ih je čovek sam naučio ili ih je prepisao od drugih, sam čin izvođenja rutine mogao bi pomoći da se oseća bolje. Rituali smanjuju stres i daju osećaj da je situacija pod kontrolom.
Jedno istraživanje je pokazalo da su košarkaši precizniji u svojim šutevima ako prvo prođu kroz određenu "rutinu pre utakmice", kao što je okretanje ili ljubljenje lopte. Druge studije su otkrile da traženje od učesnika da izvode male rituale može poboljšati sve, od akademskog učinka do tačnosti tona u karaoke pevanju. Na neki način, to je pomalo kao placebo efekat u medicini - osećaj da radite nešto pozitivno što može da promeni ishod.
