Kako sprečiti konflikte među braćom i sestrama

Skoro svako ko ima brata ili sestru, zna da su se u nekom periodu non-stop svađali. U mnogim porodicama, prepirke između braće i sestara predstavljaju formativno iskustvo, koje deci pomaže da nauče kako da se nose sa konfliktima i zbog kog postaju bolja u interakciji sa drugima.

Anketa u kojoj je učestvovalo više od 2.000 odraslih pokazala je da više od polovine ispitanika i dalje oseća da postoji takmičenje sa braćom/sestrama iako su odrasli. Čak 51 procenat ispitanika je izjavio da ima trajno takmičarski odnos sa braćom i sestrama, kao i da se takmiče u vezi sa svim stvarima: od toga ko ima sopstvenu kuću u vlasništvu, do toga ko će biti domaćin porodičnih skupova.

Poređenje i konflikt

Mnogi psiholozi govore da smo mi kao ljudska bića usmereni na poređenje. Upravo je odnos sa drugom decom u našoj primarnoj porodici prirodan i predstavlja polaznu tačku poređenja za sva ostala koje će se desiti u životu.

Na primer, deca u porodici će se takmičiti ko ima bolji školski ili sportski uspeh ili ko je miljenik roditelja. Primećeno je da što su deca približnijeg uzrasta, intenzivnije može biti suparništvo među njima. Ta prirodna sklonost da se poredimo sa drugim ljudima predstavlja glavnu pokretačku snagu takmičenja između braće i sestara. Takođe je uobičajeno da se želja za takmičenjem pojača u tinejdžerskim godinama, zato što roditelji, škola ili bavljenje sportom stvaraju očekivanje da sve treba da bude takmičenje.

Stručnjaci se slažu da ne postoji jedan tačan razlog zašto suparništvo između braće i sestara u nekim porodicama nestane, a u nekima ne. Najbolji pokazatelj za predviđanje odnosa u odraslom dobu je odnos u detinjstvu, ali i to se može promeniti.

Intenzitet rivalstva može da se smanji zbog vremenske i prostorne udaljenosti, pa može da se desi da braća i sestre koji žive na geografski udaljenim mestima ili koji se ne viđaju toliko često prirodno manje dolaze u sukob.

Na koji način roditelji podstiču rivalski odnos

Rivalitet se formira u detinjstvu i održava tokom odrastanja ukoliko su prisutne određene greške u vaspitanju koje prave roditelji. Na primer, ljubomoru može podsticati takmičarska atmosfera. Ako roditelji poistovećuju decu i usmeravaju ih ka istim aktivnostima, ne uzimajući u obzir njihove talente i lične sklonosti, očekivano je da se jave negativne emocije kod deteta koje je manje uspešno a ono doživljava da je u lošijoj poziciji.

Roditelji će negovati konflikt među decom i u slučaju različitog nivoa odgovornosti koji im pridaju. Odgovornost treba razvijati podjednako kod svakog deteta, u skladu sa uzrastom. To se odnosi, recimo, kako na kućne obaveze, tako i na situacije kada se deca posvađaju, gde treba izbeći dodeljivanje uloga "nasilnika" i "žrtve".

U kontekstu rivalstva, značajno je pomenuti i redosled rođenja. Prvorođeno dete može ispoljiti ljubomoru kada dobije mlađeg brata/sestru, što može postati i trajan, čvrsto ukorenjen obrazac ponašanja, pod uticajem formiranja uverenja da je sva pažnja usmerena ka bebi i da se niko više ne bavi njime. Dete se pita: "Da li sam im ja još uvek važan/na?" i strahuje za sigurnost svog odnosa sa roditeljima. Nedostatak pažnje se doživljava kao uskraćivanje ljubavi, posebno u mlađim uzrastima. Kada mama kaže - "Ne mogu da se igram sa tobom, hranim bebu" ili ,"Ne možemo napolje, beba mora da spava" samo će nahraniti ljubomoru kod mališana. 

S druge strane, kroz odrastanje, kod mlađeg deteta se može razviti težnja da bude kao starije i da dobija sve ono što dobija starije dete. Ta pojava je češće izražena kod dece istog pola. Na primer, mlađa sestra može razviti ljubomoru prema starijoj jer je starijoj dozvoljeno da se šminka, da ima veći džeparac, da ostaje duže u gradu, da ide sa društvom na more...

Kako pomoći deci da ne osećaju rivalitet

Međutim, stručnjaci smatraju da roditelji mogu da pomognu deci da smanje nivo prirodnog rivaliteta dok su još mala i da ih zaštite od ozbiljnijih sukoba kasnije u životu. Trebalo bi da roditelji podstiču da braća i sestre održavaju bliske odnose i u odraslom dobu, čak i ako to podrazumeva da se povremeno posvađaju.

1. Vodite računa o potrebama svakog deteta

Deca bi trebalo da osete da ih volimo i cenimo podjednako, na način da ne moraju da se bore za roditeljsku naklonost ili pažnju.  

• Pronađite vreme koje ćete provoditi pojedinačno sa svakim od dece
• Podjednako ih grlite, ljubite i obasipajte nežnošću
• Ne poredite decu

Takođe može pomoći ako deca imaju svoje posebne stvari koje ne moraju da dele sa braćom i sestrama, a od velikog značaja može biti i privatni prostor, nevažno koliko je zapravo veliki, ovde može biti važna i posebna fioka koju ne sme da koristi niko drugi.

2. Postaviti jasna porodična pravila

Ukoliko se postave porodična pravila, lakše je podsetite decu na to kako se od njih očekujete da se ophode jedno prema drugom.

• Uključite decu u postavljanje pravila, jer je onda veća verovatnoća da će ih zapamtiti i poštovati
• Napišite pravila koja uključuju pozitivne izjave o tome kako želite da se ponašaju jedni prema drugima
• Stavite kopiju kućnog reda na frižider ili negde gde svi mogu da vide.

3. Pohvalite ih kada su dobri

To znači da primećujete i dajete pozitivne povratne informacije svojoj deci kada se dobro ponašaju. Kada deci jasno i konkretno kažete šta dobro rade, veća je verovatnoća da ćete ponovo videti to ponašanje.

4. Budite im primer

Ako želite da deca rešavaju stvari mirno i s poštovanjem, moraju da vide kako vi to radite. Takođe je korisno da deca vide razlike u mišljenjima i kako se one prevazilaze u komunikaciji sa poštovanjem.

5. Napomenite im kako ćete reagovati na njihove sukobe

U nekim slučajevima detetu se može reći da ćete, ako izbije svađa, ukinuti poslasticu ili privilegiju (ili šta god kažu vaša porodična pravila).