Najpoznatiji poljupci u umetnosti

Umetnost se uvek vezivala za kompleksni svet ljudskih postupaka, misli i emocija tokom istorije čovečanstva. Religija, politika, aristokratija su oduvek bili neki od najučestalijih motiva, a uz mnoge "formalne" tema koje su se predstavljale kroz vekove, bila je i ljubav. Jedna od najuniverzalnijih i najintimnijih gestova koji se često prenosi kroz umetnost je poljubac. Poljubac kao simbol ljubavi, strasti i intimnosti pronalazi svoje mesto u različitim umetničkim žanrovima, od slikarstva do skulpture, od fotografije do književnosti. Kroz jedan od najromantičnijih gestova na svetu, umetnici su decenijama dočaravali emociju kroz lični stil i shvatanje ovog kompleksnog osećanja. Podsetimo se na neke od najuticajnijih poljubaca u istoriji umetnosti:

Frančesko Ajec - "Poljubac", 1859.

Frančesko Ajec je bio jedan od glavnih slikara romantizma sredinom devetnaestog veka. Smatra se da je njegov "Poljubac" verodostojan prikaz romantičarskog pokreta, jer predstavlja strastveni poljubac, koji akcentuje duboka osećanja, pre nego razum. Pojedini istoričari umetnosti tvrde da je postoji i političko značenje slike, da muški lik predstavlja mladog italijanskog vojnika koji ide u borbu protiv Austrougarske i oprašta se od svoje drage.

Edvard Munk – "Poljubac", 1897.

Jedan od predstavnika ekspresionizm i simbolizma, norveški slikar Edvard Munk, poznat je po svojim mračnim, melanholičnim prikazima ljudske prirode. Munk je imao težak život, pun tragedije, što je dovelo do razvoja mentalnih bolesti zbog kojih je uvek strahovao od smrti.

Teskoba se vidi i u "ljubavnim" scenama: Munkov poljubac nema strast i toplotu koja se očekuje od takvog gesta. Lica muškarca i žena se spajaju u jedno, stvarajući organsku i nedefinisanu formu. "Poljubac" je deo Munkove serije radove, nazvana "Frizom života", na kojoj je radio više od trideset godina. Slike su prikazivale međuljudske odnose, to jest, prema Munku, "borbu između muškaraca i žena koja se naziva ljubavlju".

Ogist Roden – "Poljubac", 1901.

Francuski vajar Ogist Roden, autor poznate skulpure "Mislilac", napravio je nekoliko verzija "Poljupca". Iako je scena romantična, Roden je predstavio scenu koja se dešava nekoliko sekundi pre tragedije. Figure su Frančeska de Rimini i Paolo Malatesta, likovi iz Danteove "Božanstvene komedije". Frančeskin muž (Paolov brat) ih je pronašao zajedno i iz besa ih ubio nožem. Roden je uhvatio trenutak čiste žudnje, bez znaka da će zaljubljeni par zadesiti smrt i večnost u paklu.

Konstantin Brankuši – "Poljubac", 1907. – 1908.

Rumunski vajar i jedan od glavnih predstavnika modernizma je prikazao scenu poljupca na krajnje apstraktan način. "Poljubac" se smatra prvom modernističkom skulpturom, koja predstavlja dva lika, geometrijskih formi, koji razmenjuju ljubavni gest.

Gustav Klimt – "Poljubac", 1907. – 1908.

Najpoznatiji poljubac u istoriji umetnosti se smatra i najpoznatijom austrijskom simbolističkom slikom na svetu. Pripada "zlatnom periodu" slikara Gustava Klimta, jednog od osnivača Bečke scesije. Na slici su predstavljeni muškarac i žena, koji, iako se vizuelno spajaju u jednu formu, imaju karakteristike po kojima se međusobno razlikuju. Muškarac na odelu ima "muške", geometrijske i tamne oblika, dok žena ima nežniji i raznobojni dezen na haljini. Slika je reprodukovana na hiljade puta i može se naći kao motiv na mnogim predmetima, u enterijeru, kao inspiracija za mnoge savremene umetnike...

Mark Šagal – "Rođendan",  1915.

Šagal, čiji rad je bio mešavina modernizma i impresionizma, govorio je da je ljubav "primarna boja njegovih slika". Umetnik je predstavio sebe i svoju veliku ljubav, Belu, kako razmenjuju poljubac dok ona drži buket cveća, u sobi koja ima vibrantne crvene tonove, prikazujući njihovu ljubav, koja veselo cveta.

Rene Magrit – "Ljubavnici", 1928.

Nadrealistički belgijski slikar Rene Magrit je predstavio ljubav i naklonost na specifičan način. Atmosfera slike je nedefinisana, misteriozna. Perspektiva i dubina prostora nije naglašena, a lica muškarca i žene su prekrivena belim čaršavom. Postoje različite teorije o značenju slike, najviše po analizi boja.

Crvena koja se pojavljuje na bočnom zidu i na haljini žene predstavlja strast, ljubav, bes, dok plava koja je dominantna u pozadini predstavlja mir i spokoj. Bela na tkanini može biti simbol čistote ili čak nestanak nevinosti, jer ima sive tonove. Ne postoji jasno definisano značenje dela, ali Magritov opus je takav da posmatrač uvek može donositi sopstvene zaključke.  

Roj Lihtenštajn – "Poljubac V", 1980.

Delo američkog slikara i jednog od osnivača pop-art pokreta prestavlja duh nove ere u umetnosti. Crtež, sastavljen od upečatljivih crnih kontura i osnovnih boja (plave, žute, crvene) je simbol pretvaranja ikona masovnih medija (stripovi) u delo lepe umetnosti. Na slici se vide jedna klasična, uplakana američka muza, plave kose i crvenih usana, koja razmenjuje strastveni poljubac sa svojim ljubavnikom.