Iako tvrde da žele da se promene, samosaboteri uglavnom imaju negativan stav prema životu. Govore kako im ništa ne ide od ruke i ubeđeni su da sreća dolazi samo "odabranima". Vrlo često se dešava da ih zanese nesvesni mehanizam autosabotaže. Možda ponekad okolnosti i nisu povoljne, međutim, u najvećem broju slučajeva, glavna prepreka je upravo osoba koja u strahu od budućih promena postaje žrtva sopstvene sabotaže.
Kako se ovakve osobe ponašaju? Na samom cilju realizacije projekta, ovi ljudi će sebe dovesti do neuspeha svojim ponašanjem ili radnjama kojih nekada i nisu svesni. Autosabotaža i sva ponašanja vezana za nju su nesvesni akti koji se javljaju u periodu velikih promena u životima pojedinca. Ova ponašanja imaju tendenciju da ometaju postizanje ciljeva kroz nesvesnu samo-manipulaciju, piše francuski portal "Psiholog".
Odakle dolazi autosabotaža
Postoji mnogo mogućih uzroka, a sa kojima bi trebalo da se upozna pojedinac, kako bi našao način da ih izbegne i na taj način eliminiše ovo ponašanje. Ovi uzroci mogu biti:
- Takozvani "sindrom varalice", koji čini da je osoba uverena da ne zaslužuje uspeh, ljubav...
- Nisko samopoštovanje
- Ciljevi koje nameću druge osobe iz okruženja, u samom startu roditelji i nastavnici...
- Strah od neuspeha, promene, izlaska iz zone komfora
- Unutrašnji sukobi
- Strah da se neće ispuniti očekivanja drugih ljudi
Sva ova ograničavajuća uverenja koja se pojavljuju automatski preuzimaju kontrolu nad osobom i njenim ponašanjem, mešajući se u njene akcije i mogućnosti evolucije i/ili uspeha. Zapravo, ovakvo ponašanje je manifestacija svih onih uverenja zasnovanih na strahu koja su se pojavila u nekom trenutku života i kulminirala neuspesima, a kojima je osoba vremenom sve više davala na značaju.
Ove manifestacije su simptom dubljih rana koje pripadaju prošlosti, često i detinjstva i zato važno je osvestiti ih na vreme.
Karakteristike autosabotaže
Osoba koja nesvesno samu sebe sabotira kada se nađe u određenim okolnostima svog života, to neće nužno učiniti i u drugim situacijama. Upravo se ovakvo ponašanje pojavljuju u situacijama koje uključuju veliku odgovornost ili kada osoba mora da donese važnu odluku koja će za nju značiti važan i ličan ulog.
Glavna razlika između ljudi koji sami sebe sputavaju i onih koji to ne čine je u tome što se prvi zanose svojim negativnim uverenjima i strahom da neće uspeti, dok su drugi u stanju da ostave te strahove po strani i prevaziđu ih. Ali ono što karakteriše autosabotažu jeste činjenica da postoji negativno uverenje "da ne zaslužuju da uspeju, ili da budu voljeni..."
Četiri vrste autosabotaže
Postati svestan mehanizama autosabotaže može omogućiti da se bolje razume zašto neko to čini i da u korenu menja stečene navike. Autosaboteri najčešće imaju jednu od ovih navika:
1. Ne završavaju svoje obaveze
Ovakva osoba pokreće mnoge projekte, koje odlučuje da ne završi kada se nađe na pola puta ili da jednostavno odustane. Obično, uloži mnogo sati i truda da bi se povukla pred samim ciljem. Objašnjenje za ovu pojavu je da se, ne završivši projekat, osoba ne suočava sa mogućnošću da propadne ili ne ispuni buduće zahteve koji mu se mogu postaviti nakon ovog uspeha. Međutim, čineći to, osoba nikada neće zaista biti svesna svog potencijala, a istovremeno će sebe doživljavati kao osrednju i nesposobnu.
2. Odlažu obaveze
"Prokrastinacija" ili odugovlačenje je navika odlaganja aktivnosti koje osoba apsolutno mora da uradi, zamenjujući ih drugim manje smislenim, jednostavnijim ili privlačnijim stvarima koje radi. Ova navika je jedna od najčešćih, a razlozi za njeno postojanje su različiti. Jedan od razloga može biti taj što se osobi baš i ne sviđa zadatak, ili, a to je najčešći razlog u ličnim ili poslovnim situacijama, se plaši krajnjeg rezultata. Dakle, odlaganjem zadatka i neulaganjem napora i sredstava potrebnih za realizaciju, imaće opravdanje, ako sve ne bude kako žele.
3. Perfekcionizam
Perfekcionizam je nekada savršen izgovor da se obaveze ne završe. Pod okriljem perfekcionizma, osoba traži savršen izgovor da ne krene napred. Tada osoba misli da, pošto ne može direktno da uradi stvari dobro, jednostavno ih i ne radi.
4. "Izvinjavam se"
Pored gore navedeniһ razloga, osoba može smisliti mnogo izgovora koji opravdavaju nesuočavanje sa mogućim promenama i rizicima. Ovi izgovori mogu varirati od nedostatka vremena, ekonomskih resursa, godina...
Autosabotaža nije isto što i autodestrukcija - dok kod autodestruktivne osobe, koja pored želje da povređuje sebe ima potrebu da povređuje i druge, kod autosabotaže uzrok je u unutrašnjoj podvojenosti, nesigurnosti, negativnim stavovima kojih osoba može biti svesna ili nesvesna.
Neke od primera kada se ovi načini autosabotaže primenjuju mogu biti izbor partnera. Ako se stalno bira neodgovarajući partner, slične strukture ličnosti, koji ne usrećuje osobu, takve veze su jedna vrsta samosabotaže i veoma su česte. Psiholozi smatraju da su ljudi skloni da svoja mala "proročanstva" revnosno ostvaruju, pa na primer tvrdnju "Uvek se zaljubim u muškarca koji me zanemaruje i ne poštuje", sprovode tako što biraju partnere sa kojima im se ovo može i desiti.
Takođe, još jedan primer bi mogla biti sabotaža dijete koju osoba uvek prekine na pola, tako bežeći od neuspeha na pola puta. Najčešće uzrok može biti nespremnost da se sprovede "savršeni" plan ishrane do kraja.
Kako zaustaviti autosabotiranje:
Razvijati samosvest - U mnogim slučajevima, ovakvo ponašanje je ukorenjeno u anksioznosti. Upravo anksiozno ponašanje može dovesti do toga da neko izbegava da radi ono što bi trebalo da uradi kako bi postigao cilj.
Zapisivati - Ukoliko je osobi teško da identifikuje svoje obrasce ponašanja, najjednostavniji način može biti vođenje dnevnika.
Napraviti plan - Kada se odrede obrasci ponašanja koji se žele prekinuti, trebalo bi napraviti plan na koji način ih se rešiti. Preduzimanje akcije je kritičan korak, budući da je odugovlačenje često kamen temeljac ovakvog ponašanja.
Razgovarati o svom problemu - Poslednji korak je i najjednostavniji ali i najstrašniji, jer će ljudi koji se samosabotiraju učiniti skoro sve da izbegnu skretanje pažnje na svoju nesigurnost.
Ausabotaža nije urođena osobina ili sudbina;to je naučeno ponašanje koje se može korigovati. Svaki pojedinac ima moć da se oslobodi samonametnutih ograničenja, negovanjem samosvesti, borbom protiv negativnih uverenja, postavljanjem realnih ciljeva i traženjem podrške.