Magazin
Astronomi upozoravaju: Zvezde bi mogle da budu nevidljive za 20 godina
Povećano korišćenje LED tehnologije i ostalih tipova osvetljenja obasjavaju noćno nebo do "dramatičnih nivoa" i, prema sadašnjem tempu, većina sazvežđa neće biti vidljiva za 20 godina, upozoravaju astronomi. Svetlosno zagađenje zamagljuje naš pogled na Mlečni put, ujedno utiče i na zdravlje ljudi i divljih životinja.
Prekomerno korišćenje spoljnih osvetljenja, kao što su ulično, reklamno i ono sa sportskih objekata, umanjuje vidljivost zvezda, prenosi Gardijan.
Astronomi su 2016. godine utvrdili da Mlečni put više nije vidljiv na trećini naseljene teritorije čovečanstva, a svetlosno zagađenje se od tada još više pojačalo.
"Noćno nebo je deo naše životne sredine i naredne generacije bi bile znatno uskraćene ako ne bi mogle da vide noćno nebo u pravom izdanju, baš kao kada biste bili uskraćeni da vidite ptičje gnezdo. Ne morate biti astronom da bi vam bilo stalo do ovoga. Nisam ornitolog, ali ako ne bih čuo cvrkut ptica u mojoj bašti, osećao bih se osiromašeno", rekao je britanski astronom sa Kembrdiža Martin Ris.
Ris je osnivač parlamentarne grupe za praćenje noćnog neba, koja je nedavno napravila izveštaj u kojem poziva na mere kako bi bilo izbegnuto svetlosno zagađenje. Predlaže se, između ostalog, da se formira ministarstvo za noćno nebo, da bude formirana komisija i određeni standardi za jačinu i usmeravanje osvetljenja.
Istraživanje fizičara Kristofera Kube iz nemačkog Centra za geonauku otkriva da svetlosno zagađenje sada stvara efekat da se noćno nebo osvetljava za 10 odsto godišnje, što može da izazove takav efekat da i najsvetlije zvezde "nestanu" sa neba vrlo brzo. Dete koje je rođeno kada je bilo vidljivo 250 zvezda na nebu, danas, do svoke 18. godine moći će da vidi samo 100, dodaje Gardijan.
Problem je u tome što javnost još uvek ne percipira svetlosno zagađenje kao pretnju. Kao što je rekao profesor Oskar Korčo, sa Politehničkog univerziteta u Madridu: "Negativne posledice svetlosnog zagađenja su nepoznate stanovništvu kao i posledice pušenja osamdesetih godina".
Ipak, sada je hitno potrebna akcija. Pored svog astronomskog i kulturnog uticaja, svetlosno zagađenje ima i ozbiljne ekološke posledice. Morske kornjače i ptice selice vođene su mesečinom. Svetlosno zagađenje dovodi do toga da se zbune i izgube svoj put. Insekti, ključni izvor hrane za ptice i druge životinje, bivaju privučeni veštačkim svetlom i odmah bivaju ubijeni nakon kontakta sa izvorom.
Problem svetlosnog zagađenja ide još dalje - plavkastim emisijama LED dioda skoro u potpunosti nedostaje bilo kakvo crveno ili infracrveno svetlo, rekao je profesor Robert Fozberi sa Instituta za oftalmologiju, Univerzitetskog koledža u Londonu. "Postajemo 'gladni' crvenog i infracrvenog svetla i to ima ozbiljne posledice", rekao je on. "Kada crvenkasta svetlost obasjava naša tela, ona stimuliše neke mehanizme uključujući i one koji razlažu visok nivo šećera u krvi ili koji podstiču proizvodnju melatonina. Od uvođenja fluorescentnog osvetljenja i kasnije LED dioda, taj deo spektra je uklonjen sa veštačkog svetla i mislim da igra ulogu u talasima gojaznosti i porastu slučajeva dijabetesa koje vidimo danas".
