Nije samo "siva masa": 10 neverovatnih činjenica o ljudskom mozgu

Kažu da je ljudski mozak najsloženiji i najneobičniji organ u univerzumu, unutar čijih isprepletanih vijuga leži pravo remek-delo: simfonija misli, emocija i izuzetnih kognitivnih sposobnosti. Od embrionalnog razvoja na sve do poslednjeg udaha, naš mozak pruža podršku vitalno važnim procesima, generiše misli i donosi zaključke, čineći nas najrazumnijim bićima na Zemlji.

Najveći "potrošač" energije

Bez obzira na svoje (relativno) male gabarite, ljudski mozak je najveći "potrošač" energije - iako težak samo 2 procenta ukupne telesne mase, mozak crpi preko 20 procenata ukupne energije. Ipak, upotreba energije razlikuje se od jednog do dgrugog dela mozga: tako, na primer, siva masa odgovorna za obradu informacija "vuče" veći deo energije od bele mase koja je zadužena za prenos impulsa od mozga do kičmene moždine.

Zanimljivo je da naš mozak radi ne samo kada smo budni, već i kada spavamo, obrađujući informacije i održavajući rad ostalih vitalno važnih sistema u našem telu.

Mozak i neuroni su poput velikog "aerodroma"

Ljudski mozak sadrži približno 86 milijardi neurona, a svaki od njih formira gotovo 10.000 neuronskih veza. Zbog toga ga možemo porediti sa velikim aerodromom sa 86 "gejtova", a na svaki od njih sleće 10.000 aviona koji saobraćaju između "gejtova" prenoseći važne informacije. Baš zbog ovako "gustog" saobraća desi se da na vreme zaboravimo nešto važno - ne zato što više nemamo memorijskog kapaciteta, već zato što određeni "avion" još uvek nije sleteo na "gejt".

Neurogeneza - neprekidan proces koji traje čitavog života

Neurogeneza je proces stvaranja novih neurona, a njegov početak poklapa se sa početkom stvaranja embriona. Kasnije, kako odrastamo, proces nastavlja da se odvija, ali sve sporije i sporije. Kako bi mozak ostao zdrav i funkcionalan, i ovaj proces potrebno je podsticati i uvežbavati, u čemu nam pomažu redovna moždana i fizička aktivnost, dok sa druge strane nedovoljno sna, hroničan stres i nezdrav život mogu dodatno usporiti nastanak novih neurona.

Dobra stvar je što naš mozak prepoznaje oslabljene ili oštećene neurone, a zatim vrši reorganizaciju svoje "delatnosti" i adaptira se u skladu sa novonastalim okolnostima, tako da neprekidno vrši svoju osnovnu funkciju. Ova karakteristika mozka naziva se neuroplastičnost.

Da bi nesmetano funkcionisao mozgu je potrebna voda

Veliki deo moždane mase sastoji se od vode - čak 73 procenta, i ona igra ključnu ulogu u međućelijskoj komunikaciji i transportu važnih elemenata. Istraživanja su pokazala da dehidratacija od samo 1 posto smanjuje kognitivne funkcije mozga za čak 5 procenata, dok problemi sa kratkoročnom memorijom počinju kada nivo hidratacije opadne za 2 posto! Zato, pijte što više vode i hidrirajte sivu masu!

Brzina prenosa informacija dostiže čak 431 kilometar na čas

Brzina prenosa informacia razlikuje se zavisno od različitih faktora, među kojima su i tip neurona i vrste informacija koje se prenose, a može se kretati između 1,6 i čak 431 kilometara na čas! Na brzinu utiču i faktori poput zdravlja neuronskih veza, nivo hormona dopamina i acetilholina, kao i fizička aktivnost i treninzi pamćenja.

Složen sistem cirkulacije i razmene nutrijenata

Kako bi se zadovoljile potrebe za pravilnim funkcionisanjem našem mozgu neophodno je neprekidno snabdevanje krvlju, glukozom, kiseonikom i ostalim hranljivim materijama, a sistem krvnih sudova veoma je kompleksan.

Mozak je veoma izbirljiv kada su u pitanju materije koje prima, a "filter" koji koristi regulisao protok nutrijenata naziva se hematoencefalitička barijera. Osim toga, pojedini delovi mozga zahtevaju različitu brzinu ishrane, a glavnu odgovornost za to nosi mreža kapilara.

Koristimo samo 10 procenata mozga - mit ili istina

Mnogi od vas čuli su da navodno koristimo samo 10 procenata našeg mozga, ali neurohirurzi smatraju da je ovo samo mit, i da tačnih podataka o tome koliko procenata mozga koristimo nema ni pored širokog spektra dijagnostičkih i istraživačkih metoda. Sigurno je samo jedno - većinu vremena koristimo praktično svaki deo mozga.

Još jedan mit koji se vezuje za korišćenje mozga jeste i dominacija leve ili desne hemisfere, a istraživanja su pokazala da su u kognitivne funkcije uključene obe hemisfere, pri čemu ni jedna ne može biti dominantna.

Mozak se tokom rada zagreva, pa nije slučajan izraz "Kuva mi glava"

Svaki put kada nateramo naš mozak da nešto odradi za nas, da se na primer seti teksta neke pesme ili sabere stavke na fiskalnom računu, neuroni imaju zadatak da međusobno iskomuniciraju, odnosno pošalju jedan drugome električne signale. Svaki od tih neurona u procesu "generiše" određenu energiju, između 12 i 20 vati, a što je intenzivniji moždani rad, to je veća i količina proizvedene električne energije, a samim tim i viša temperatura.

Prosečna temperatura mozga je 38,5 stepeni Celzijusa, a pri pojačanoj aktivnosti ona može premašiti i 40. podeljak. Ipak, kako je naš organizam savršeno osmišljen, kako bi se sprečilo "prokuvavanje" mozga u pravom smislu te reči, pri intenzivnom opterećenju mozak uključuje režim pojačanog protoka krvi, koja dovodi hranljive materije i odvodi "uzavrelu" krv čime se normalizuje rad.

Mozak kompletno sazri tek u 25 godina

Faktički, naš mozak u potpunosti sazri tek oko dvadeset pete godine - uporedo sa formiranjem prefrontalnog režnja koji je odgovoran za manifestaciju ličnosti, donošenje odluka, kontrolu impulsa i upravljanje složenim zadacima. Međutim, to ne znači da se njegov razvoj na tome završava - on nastavlja da se adaptira na novonastale okolnosti i "trenira" tokom čitavog života.

Integrisana memorija od 2,5 miliona gigabajta

Kada kupujemo računar ili mobilni telefon, jedan od najvažnijih faktora prilikom odabira jeste količina integrisane memorije koju uređaj ima, a što je skladišnog prostora više, to je jednostavnije funkcionisanje i memorisanje nama važnih podataka. Kao i raznorazni "gedžeti", i naš mozak ima svoju memoriju, a njegov kapacitet procenjen je na 2,5 miliona gigabajta, što je ekvivalentno otprilike 3 miliona sati video sadržaja. Takođe, mozak ima sposobnost bezuslovnog pamćenja apsolutno svega, pa tako čak iako smo po nešto krenuli iz sobe do kuhinje, a usput zaboravili po šta smo pošli, naš mozak će i to zapamtiti.