Svesno odlaganje odlaska na spavanje: Narušavanje zdravlja u znak bunta

Postoje različiti poslovi koji mogu oduzimati mnogo vremena u nedelji. Bilo da su dugački radni dani ili obavljanje obaveza vikendom, nedostatak slobodnog vremena postaje veliki problem za savremenog čoveka. Kako bi pojedinac uspeo izdvojiti deo dana samo za sebe, često koristi noćne sate za "nadoknadu" propuštenog slobodnog vremena.

"Odlaganje spavanja iz inata" najčešće izgleda ovako: konačno nam je gotov posao, ali vidimo da se približava vreme za spavanje. U tom slučaju, ceo dan je samo bio posao, što nikako ne želimo. Uprkos očiglednim fizičkim znakovima umora, želja za nekoliko sati "slobode" je isuviše velika, tako da se noć često završi surfovanjem po internetu, gledanjem serije/filma ili sličnim aktivnostima koje ne zahtevaju fizički napor.

Fenomen je prilično nov, jer se najviše vidi u navikama savremenog čoveka koji je pod stresom. Postoje mnoge pretpostavke o uzrocima, a najčešće se smatra da je glavni razlog nedostatak samokontrole i impulsivnost, jer je osoba svesna da odlaganje spavanja nije mudra odluka, ali ipak ne pokušava da promeni navike. 

Još neka objašnjenja su ljudi koji funkcionišu po režimu "noćnih ptica", koji se ne poklapaju sa rasporedom većine poslova, zbog čega mnogi sebi uskraćuju vreme spavanja kako bi uživali u noćnim satima. Na kraju, mnogi pretpostavljaju da je u pitanju klasičan "burnaut", jer je osoba isuviše iscrpljena ili nezadovoljna poslom, tako da vreme isključivo namenjeno za zabavu (umesto odmor) deluje kao zaslužena nagrada.

Iako svi znaju da nedovoljno sna nije preporučljivo za zdravlje, ozbiljne posledice hroničnog umora nisu mnogo poznate. Odraslim osobama je potrebno od sedam do devet sati sna, jer u suprotnom dolazi do nedostatka koncentracije za obavljanje svakodnevnih poslova, anksioznosti, lošeg raspoloženja i osećaja umora celog dana.

Ponekad, kada rad nije dovoljno efikasan zbog umora, određeni poslovi zahtevaju duže vremena, što ponovo "skraćuje" slobodu u toku dana, pa zatim dolazi do namernog odlaganja spavanja i "začarani krug" se nastavlja. Preporučljivo je sagledati dublji problem koji fenomen otkriva, a to je da bi mnogi svesno odabrali nesanicu i štetne posledice po zdravlje, samo da bi osetili kratkotrajnu slobodu od poslovnog života.

U ekstremnijim slučajevima, nedovoljno sna pogoršava rad imunog sistema, zbog čega je organizam podložan mnogim infekcijama ili bolestima. Može doći i do razvoja dijabetesa i gojaznosti, zato što dolazi do poremećaja rada hormona koji regulišu apetit, tako da se režim ishrane može pogoršati (zbog nedostatka energije, često se jedu "brze" kalorije). Loš raspored spavanja utiče i na kardiovaskularni sistem, što vremenom može dovesti do hipertenzije.

Kako sprečiti "Oodlaganje spavanja iz inata"? Prvo je dobro početi od sopstvenih navika. Da li je nedostatak balansa između posla i zabave samo posledica našeg lošeg upravljanja vremenom? Na primer, da li ne obavljamo dovoljno poslova u toku radnog vremena, zbog čega nam se radni sati produže i slobodno vreme uskraćuje?

Ako objašnjenje nije sopstveni nedostatak organizacije, već su dugi sati i malo slobodnih dana samo deo posla, onda bi trebalo pronaći zdravije varijacije u rasporedu. Na primer, umesto korišćenja vremena nakon posla za gledanje filmova, bolje je posvetiti se hobiju koji "trenira" mozak, kao što je čitanje, razvijanje kreativnosti, učenje jezika... Ako postoji dovoljno vremena i energije za to, bilo koja vrsta fizičke aktivnosti je sigurno bolja ideja za mozak i telo, a samim tim i san.

Na kraju, ako posao zaista postaje isuviše zahtevan, toliko da počinje ozbiljno da narušava zdravlje, onda je bolje dobro porazmisliti o promeni radnog mesta. Sigurno je da takvu odluku nije lako doneti, jer postoje mnoge nesigurnosti i nepredvidive situacije do kojih može doći. Ipak, ono što mnogi danas zaboravljaju je da ni jedan posao, kao ni ležerna zabava, nemaju smisla ako se zdravlje postepeno narušava.