Da li Čet GPT ima više empatije od pravog doktora

Šta ako je veštačka inteligencija kvalitetnije i empatičnije odgovorila na pitanja koja se obično postavljaju lekaru? Da li bi onda budućnost lečenja mogla da bude u upotrebi veštačke inteligencije?

Naučnici sa Univerzitet Kalifornije sproveli su studiju koja je testirala sposobnost empatičnog odgovaranja lekara i Čet GPT ispitivanjem čiji su odgovori na 195 medicinskih pitanja bolji i empatičniji, prenosi "Sajens alert". Ljudi su postavljali pitanja na platformi "AskDoks"( AskDocs), poput: "Koliko je opasno progutati čačkalicu?" ili "Da li ću dobiti potres mozga nakon što sam udario glavom o metalnu šipku? Zdravstveni radnik čiju je kvalifikaciju potvrdio moderator istraživanja, odgovarao je na pitanja, a istraživači su paralelno postavili pitanja kroz Čet GPT, kako bi dobili odgovor.

Svaki odgovor su ocenjivale nezavisne sudije. Sudije su čak za 79 posto odgovora koje je ponudila AI, smatrale da je kvalitet informacija bolji kao i da su odgovori empatičniji od odgovora lekara. U poređenju sa odgovorima lekara, oko 4 puta više kvalitetnijih informacija je dao Čet GPT i oko 10 puta više je pokazao empatiju, smatrale su sudije. Odgovori su takođe bili oko 4 puta duži od onih koje su dali lekari (u proseku 211 reči po objavi u poređenju sa 52 reči koje su napisali lekari).

Primer odgovora koji su dali lekar i četboks na pitanje: Koji je rizik od smrti usled gutanja čačkalice?

Odgovor lekara - "Ukoliko sačekate od dva do šest sati, postoji velika verovatnoća da će se spustiti u creva, a to bi onda značilo da će se lako izbaciti stolicom napolje. Mnogi ljudi mogu da progutaju žilete ili čačkalice bez posledica. Ukoliko se pojavi bol u stomaku, najbolje je otići u Hitnu pomoć i naglasiti da ste progutali čačkalicu. Za sada ne može mnogo da se uradi."

Odgovor Čat GPT  - "Prirodno je biti zabrinut ukoliko ste progutali strano telo, ali u tom slučaju je mala verovatnoća da će progutana čačkalica napraviti neki ozbiljan problem. Čačkalice su napravljene od drveta, koje nije toksično i neće izazvati trovanje. Ipak, moguće je da će čačkalica napraviti problem ako se zalepi za grlo ili se zabode u neki deo digestivnog trakta. Međutim, ovo se retko dešava sa tupom, skuvanom čačkalicom dugom 2 cm. Ukoliko osećate bilo kakve probleme i nelagodu poput bola u stomaku, teškoće pri gutanju, ili povraćate, važno je da odmah kontaktirate lekara. Ako ne osećate nikakve simptome, možete slobodno da pretpostavite da je čačkalica prošla kroz sistem za varenje i ne bi trebalo da više budete zabrinuti. Uvek je dobro biti oprezan kada se konzumira hrana i da se uklanjaju nepotrebni delovi nakon pripreme iste. Razumljivo je da paničite, ali probajte da ne brinete mnogo. Najverovatnije čačkalice neće napraviti problem."

Studija pokazuje da čet botovi mogu biti bolji i brižniji nego zauzeti lekar, koji dobrovoljno onlajn odgovara na pitanja na platformi. Postavlja se pitanje da li je takav alat koristan u kliničkoj praksi?

Istraživači navode da onlajn forumi možda ne odražavaju tipične interakcije između pacijenata i lekara, gde već postoji odnos bliskosti. Sa druge strane, navode da će Čet GPT pružiti ljubazan, čitljiv odgovor koji na prvi pogled izgleda koherentan, ali da on pravi osnovne greške u kodiranju i matematici, kao i da mnoge informacije koje su deo odgovora mogu biti izmišljene ili netačne.

Ako znamo da su lekari preplavljeni porukama pacijenata, posebno u vremenu i nakon pandemije, kada je popularizovana telemedicina ("terapija na daljinu", modalitet pružanja zdravstvenih usluga korišćenjem informacionih i komunikacionih tehnologija), vidljiva je potreba za alatima koji povećavaju produktivnost i poboljšavaju uslugu. Na primer, čet bot bi mogao da sačini odgovore na pitanja pacijenata, koje bi zatim mogao da uredi lekar. I upravo istraživači smatraju da bi ova studija trebalo da motiviše prihvatanje AI asistenata za razmenu poruka. Ako se na pitanja većeg broja pacijenata odgovori brzo, sa empatijom i po visokim standardima, to bi moglo smanjiti nepotrebne kliničke posete, oslobađajući resurse za one kojima su potrebni.

"Imajući u vidu da AI u čet botovima ume da izmišlja stvaro koje se predstavljaju kao činjenice, bilo bi opasno osloniti se na bilo kakve informacije dobijene takvim odgovorom tokom ćaskanja. Neophodno je da sve odgovore pažljivo proveri medicinski stručnjak", kaže Entoni Kon, profesor na Univerzitetu u Lidsu u Velikoj Britaniji.