Generacija Zed veruje da je ležanje danima u krevetu vid terapije

Ljubav prema sebi može značiti više stvari: dobra ishrana, redovno vežbanje, sticanje novih veština i znanja, čuvanje svog zdravlja...Za generaciju Zed, jedna od najlepših "nagrada" koje sebi neko može priuštiti je "truljenje"(#bedrotting), to jest ležanje u krevetu, koje može trajati i po nekoliko dana. Da li je novi trend mlađe generacije samo izgovor za lenjost ili možda nosi dublje značenje?

Hešteg za "truljenje u krevetu" (#bedrotting) ima oko trista miliona pregleda na TikToku. Trend je nedavno dobio naziv, ali sigurno je da lenčarenje u krevetu nije novitet. Ipak, mnogi pripadnici generacije Zed na društvenim mrežama objašnjavaju da im je trend mnogo pomogogao u pokazivanju ljubavi prema sebi na manje konvencionalan način.

Na brojnim snimcima sa interneta se mogu videti različite verzije "truljenja" - neki uživaju u gledanju serija, neki završavaju poslove na laptopu, okruženi jastucima i grickalicama, neki satima surfuju internetom, a neki čak obavljaju svoje rutine nege u krevetu.

Pojedini šaljivo opisuju da je njihova odluka za provođenjem dugo vremena u krevetu "posledica teškog mamurluka" ili da jednostavno "obožavaju svoj krevet", a drugi opisuju da brzina savremenog doba povremeno postane isuviše intenzivna, tako da ležanje danima deluje kao lek protiv stresa.

"Voleo bih da mogu da kažem ljudima da je ovo moj omiljeni hobi", "Nisam napustio kuću dva dana... osećam se sjajno", "Nije 'truljenje', nego oporavljanje," pišu korisnici na društvenim mrežama. Trend lenčarenja u krevetu je za mnoge navodno postao vid terapije, a osuđivanje i kritikovanje "truljenja" nije dozvoljeno. S jedne strane, može delovati kao satira i traženje izgovora za ležanje i izbegavanje obaveza, ali u isto vreme, može otkriti mnogo o stavu mladih prema "brzom" vremenu u kome se nalazimo.

Zašto mladi ljudi biraju da se izoluju od sveta na nekoliko dana? Brojni izvori ukazuju da se stav generacije Zed prema ravnoteži između privatnog i poslovnog života menja u odnosu na prethodne generacije. Pojedine statistike pokazuju da je veliki broj mladih ljudi spreman da odbije određen posao ili da daje otkaz samo ako im se ne dopada atmosfera na radnom mestu. Pored toga, mnogi odbijaju da prihvate posao (čak i kada im je hitno potreban) ako smatraju da je plata isuviše mala.

Isprva može delovati kao da su mladi ljudi samo razmaženi, ali postoji i nekoliko drugačijih objašnjenja koja se mogu uzeti u obzir. Prvo, nakon pandemije, mnogi su shvatili da pojedine rutine "brzog" života nisu bile toliko neophodne, već da su samo bili dodatni uzroci iscrpljenosti i stresa. Zbog toga se još uvek na mrežama raspravlja da li je rad od kuće korisniji. 

Takođe, mladi ljudi počinju masovno da odbijaju žrtvovanje mentalnog ili fizičkog zdravlja zarad obaveza. Posmatranjem ljudi koji se hvale dugim satima u kancelariji, sa vrlo malo slobodnih dana, pripadnik generacije Zed će pomisliti: "Nikada ne bih hteo/la ovakav raspored, ne želim da živim za svoj posao." Slične fraze mogu biti preciznija definicija trenutnog stava mladih prema "svetu odraslih".

Postoji i dobra i loša strana fenomena "truljenja u krevetu". Lošija strana je prilično očigledna: provođenje isuviše vremena ležeći, bez napuštanja doma po nekoliko dana, nije najzdraviji izbor. Nedostatak fizičke aktivnosti može negativno uticati na organizam, a nedovoljno svežeg vazduha i vitamina D su samo neki od problema koji se mogu javiti. Odlaganje obaveza vremenom može prouzrokovati samo još veći stres, tako da je važno znati gde je granica, to jest, kada je vreme za ustajanje iz kreveta i suočiti se sa stvarnim svetom.

S druge strane, možda se ipak može naučiti nešto korisno od ovog trenda, iako predstavlja vid "bežanja od realnosti". Pravi odmor ne mora uvek biti odlazak na putovanje (koje uključuje stresove poput planiranja, samog prevoza, obilaženja mesta...), niti druženje s drugim ljudima (što može prouzrokovati još veći umor). Nekada je u redu napraviti pauzu, i dozvoliti sebi izležavanje, barem na jedan dan, odmarajući telo i um od brze svakodnevnice (od koje nekada deluje da se nikada ne može "pobeći").