Većina starijih generacija ima samo fotografije iz perioda detinjstva, a samo mali broj i video snimke koji stoje negde na VHS kasetama kod roditelja kao uspomena. Čak i najranija digitalna pismenost generacija sedamdesetih i osamedesetih prošlog veka, ostala je negde na Majspejsu (Myspace jedna od prvih platformi, preteča Fejsbuka), izgubljena. I dok generacije rođenih pre 2000. godine osećaju olakšanje zbog nepostojanja njihovih snimaka na mreži, kasnije generacije uopšte nisu bile te sreće.
"Bejbi bum" na društvenim mrežama
Upravo kada su generacije roditelja dobile svoju decu, a društvene mreže doživele bum, mnoge tadašnje bebe bile su non-stop na njima. Iako deci tehnički nije ni dozvoljeno da se prijave na većinu društvenih mreža dok ne napune 13 godina, ipak neki tinejdžeri koji se strogo drže pravila dožive pravi šok kad se jednom nađu na internetu i vide svoje fotografije iz detinjstva. U digitalnom svetu sve češće se zanemaruje pravo deteta na privatnost, a društveno je normalizovano deljenje informacija i slika dece, bez pitanja, što je nešto što nikada niko od nas ne bi uradio sa slikama odrasle osobe.
Neka deca su se susrela sa objavama svojih roditelja koji su prikazivali intimne trenutke - fotografije kupanja, informacije o dijagnozi, usvajanju i sve to javno na Fejsbuku. Pratioci ovih mladih ljudi na mrežama su upravo bili ti koji su ih opomenuli da postoji problem. "Hej, možda bi trebalo da skineš ovo", samo su neki od komentara koje deca dobijaju a odnose se na već postojeće snimke i slike koje su nekad objavili roditelji. Današnji tinejdžeri su većinom oprezni u vezi sa deljenjem informacija. Nekada se deca surovo šale na račun vršnjaka koji pronalaze Fejsbuk profile svojih roditelja, sa snimcima i slikama, zbog kojih se konstantno pitaju "Mama, o čemu si tada mislila?".
Ne postoji zakon koji može zaustaviti roditelja da objavljuju ovakve informacije o svojoj deci. Iako postoje pravila korišćenja na platformama, koje uključuju neobjavljivanje neprikladnog sadržaja, poput fizičkog zlostavljanja maloletnika, golotinje dece, zanemarivanja, ugrožavanja i slično, ali "kačenje" naizgled neuvredljivog sadržaja, takođe može biti štetno, prema deci čiji su životi pomno dokumentovani na mreži.
"Šerenting" je moderna praksa roditeljstva 21. veka
Da li je prihvatljivo deliti deo detetovog života i mogu li roditelji na taj način da ugroze bezbednost svoje dece? Više nije retkost da mame na lične Fejsbuk, Instagram, TikTok...profile postavljaju fotografije svog novorođenčeta. Ili da na blogovima o roditeljstvu (kojih ima sve više i sve su popularniji) objavljuju lična iskustva u vezi sa odgajanjem deteta, koje prate upravo detetovi snimci i fotografije.
Prema jednom istraživanju iz 2010. godine, oko 92 posto dvogodišnjaka (sadašnji petnaestogodišnjaci) u SAD već je na neki način bilo prisutno na internetu. Da li na ovaj način roditelji, i pored dobrih namera, ugrožavaju jedno od osnovnih prava deteta - pravo na privatnost i zaštitu ličnih podataka? U nekim zemljama se otišlo toliko daleko, da je novi francuski zakon omogućio deci da, kada odrastu, tuže svoje roditelje za kršenje ovog prava.
Za neke roditelje, prestanak objavljivanje dečjih dnevnih aktivnosti, izaziva osećaj "digitalne smrti", jer upravo broj pregleda, lajkova i komentara daju poseban vid pozitivnog ohrabrivanja roditelja, čiji je rad uglavnom nevidljiv i često nepriznat. Mnogi roditelji misle da je najopipljiviji dokaz njihovog rada njihovo dete. Pa će se dobro osećati kada nakon slatke fotografije svog deteta dobiju komentar - "Kako je sladak!".
Unovčavanje dečije intime
I dok su lajkovi i komentari jedno, novac koji roditelji zarađuju na račun svoje dece je nešto potpuno novo i fenomen je vremena u kome živimo. Porodice koje intimno dokumentuju svoje živote na Jutjubu i TikToku mogu prikupiti veliku publiku, sponzorstva i prihod od reklama. Trenutno, nijedan zakon ne daje deci ovih porodičnih vlogera pravo na zarađeni novac.
Posledice toga su da su neka deca u SAD bila žrtve maltretiranja i vršnjačkog nasilja. Naime, devojčicama u ovoj zemlji se dešavalo da budu zadirkivane zbog intimnih informacija koje su njeni roditelji delili na mrežama. Informacije poput detalja o zdravstvenom stanju i fizičkim promenama, koje su poznanici dece mogli da pronađu na roditeljskim profilima, eskalirala su u vršnjačko nasilje, pa su se žrtve ispisivale iz škole. A takođe su ovu decu potpuni stranci prepoznavali na ulici, jer su ih videli na internetu.
Preporuke za roditelje
Kako ne bi došli u situaciju da već velikom detetu objašnjavate "o čemu ste mislili dok ste postavljali snimak"(a ko zna možda i zakon iz Francuske zaživi i na globalnom nivou), trebalo bi povesti računa o tome šta i kako kačite o svom detetu.
- Upoznajte se sa politikom privatnosti sajtova i platformi na kojima delite informacije o deci. Neke od njih pružaju mogućnost izbora publike sa kojom će sadržaji biti deljeni, zatim, postavljanja lozinki i skrivanja sadržaja na internetu iz Guglovog algoritma za pretraživanje
- Koristite mogućnost dobijanja obaveštenja kada se detetovo ime pojavi u rezultatima pretrage ili kada se informacije o detetu pojave u tuđoj objavi
- Razmotrite opciju anonimnog deljenja (bez otkrivanja svojih i imena dece). Postoji više načina da se informacije podele tako da detetova privatnost ne bude ugrožena
- Budite izuzetno oprezni prilikom deljenja trenutne fizičke lokacije deteta
- Dajte svom detetu pravo da presudi koje lične podatke ne želi da delite (uključujući crteže, citate, razne izazove i distugnuća) ili ga pitajte sa kim želi nešto da podeli
- Razmisliti o posledicama "šerentinga" na detetovu sliku o sebi i opštu dobrobit (sada ili u budućnosti). Kada jednom objavimo informaciju na internetu, prestajemo da budemo njeni vlasnici, pa samim tim zauvek gubimo kontrolu nad njom
- Uklonite sa liste prijatelja one koji to u stvari nisu - prijatelje prijatelja, one koji su vam samo simpatični, ali koje ne poznajete lično, one koje ste dodali iz kurtoazije
- Uklonite metapodatke i geooznake sa fotografija koje planirate da objavite
- Nemojte dodavati nikakve podatke koji bi se mogli koristiti za identifikaciju vaše dece - puno ime, datum rođenja, naziv škole
- Bez fotografija gole ili polugole dece. Ako niste sigurni da li da objavite fotografiju, nemojte je objavljivati. Na žalost, skoro polovina fotografija objavljenih na sajtovima pedofila, prvobitno je naivno postavljena na roditeljske profile, blogove i portale
Možda bi mi, roditelji, trebalo da se na trenutak setimo momenata kada su naši roditelji prikazivali naše "sramotne" fotografije najbližim prijateljima i kumovima i koliko smo se postiđeno osećali gledajući ih sa najbližim ljudima. Danas slike i snimke naše dece mogu da gledaju ne samo naši prijatelji, jer po načinu na koji funkcioniše internet, jednom na netu uvek na netu.