"Puškin je zaista bio sunce ruske poezije, šireći svoje zrake daleko i oživljavajući beskonačan broj velikih i malih satelita. Posedovao je svežinu mladosti, naivnu spontanost i pričljivost genijelanog zdravog deteta, za koje je sve novo, koje se na sve odaziva, u kome svaki dodir sa stvarnim svetom budi čitav sistem misli, osećanja i zvukova", rekao je o čuvenom pesniku Konstantin Belmont, ruski pesnik i prevodilac. I upravo je možda ovim rečima najbolje opisao Puškina.
"Puškin je prava ruska duša", govorio je Jesenjein, a o ovoj ruskoj duši izdvojili smo zanimljive detalje iz njegovog života.
Još od malih nogu Puškin je bio bistar i vispren dečak koji se snalazio o svakoj situaciji i umeo da odgovori na svaku šalu ili provokaciju: tako je sa ponosom prepričavao i svoj prvi susret sa piscem Ivanom Dmitrijevim koji je, videvši malog dečaka izgleda netipičnog za rusko područje, pokušao da se našali rečima "Kakav arapčić", na šta mu je desetogodišnji Puškin odgovorio "Makar nisam riđ!", što je Dmitrijeva jako uvredilo i postidelo.
Kako je i sam govorio, svoje detinjstvo od četvrte godine pamtio je do detalja, a sećao se ne samo značajnih događaja poput rođendana, već i najsitnijih, svakodnevnih detalja.
Sujeverje i predskazanja ruskog pisca
Puškin je bio poznat kao veoma sujeverna osoba koja svoje rituale nikada nije krila. U svojim memoarima Vladimir Dalj, Puškinov prijatelj, zapisao je pojedine piščeve "bubice" kojih se on nikada nije odrekao, a koje su, kako je govorio, bile nepogrešive. Kada bi izlazio iz kuće i nailazio na pogrebnu povorku, Puškin je verovao da to donosi sreću, a ukoliko bi u putu video mesec sa svoje leve strane, uzeo bi odmah da se moli i krsti tri puta. Nije se rukovao levom rukom i nikada nije davao ili uzimao nešto preko praga - smatrao je da je to loša sreća. Čak nije želeo ni da seda za sto za kojim sedi trinaestoro ljudi, jer - 13 je baksuzan broj. Međutim, sujeverje nije jedino što je bilo mistično u Puškinu: naime, pored tih svakodnevnih i pomalo besmislenih rutina, pisac je imao veoma izraženu intuiciju, pa čak i predskazanja.
Na njegovom venčanju sa Natali Gončarovoj desilo se nekoliko nesvakidašnjih situacija, a svaka od njih kao da je nosila poruku da njihov brak neće biti srećan: prvo su tokom tradicionalnog mladenačkog hoda sa zida pali Jevanđelje i krst, zatim je pala i Puškinova burma, a kao šlag na tortu i mladenačka sveća u njegovim rukama se ugasila. Puškin se nije suzdržao i u sred venčanja izgovorio je kako je sve to loša sreća.
Još jedno predskazanje Puškina koje se obistinilo ticalo se njegove supruge, Natali, a uspomene na taj događaj zapisane su u dnevniku njene ćerke: Puškin je u odrazu odgledala "pročitao" mistično predskazanje Natalijinog drugog braka sa oficirom Pjotrom Lanskim, a kako navode spisi, Puškin je "jasno video pored svoje supruge drugog muškarca (koga nikada ranije nije video), tamne kose i brkova, kako u vojničkom odelu stoji pored nje." I zaista, osam godina kasnije, 1844. godine, Natali i Pjotr Lanski su se venčali, a novi suprug bio je baš onakav kakvog ga je video Puškin u odrazu ogledala.
Život Puškina obeležili su mnogi dvoboji, a život je izgubio zbog talismana
Mladi Puškin oduvek je bio eksplozivne naravi, a svoj karakter nikako nije uspevao da zauzda. Prvi dvoboj Puškina odigrao se još u školi, a prema proračunima istoričara, za samo 37 godina života, ruski pisac imao je oko 30 duela, dok je na dvoboj izazivao čak preko pet stotina puta. Razlozi su najčešće bili sasvim glupi, poput rasprave u kojoj bi se čula po koja uvreda, ili jednostavno razilaženje u mišljenjima.
Njegov karakter koštao ga je života: 10. februara 1837. godine u duelu sa Žoržem de Gekenom, poznatijim kao Dantes, Puškin je podlegao povredama nakon što je Dantes ispalio smrtonosni hitac. Ipak, "puškinisti" smatraju da je njegova smrt bila samo gorka igra sudbine, a da je život izbugio ne zbog toga što je protivnik bio bolji, već jer na poslednji duel nije poneo svoj talisman koji ga je čuvao od svih nedaća.
Puškin - "širom Moskve poznati krupije"
Koliko je voleo kocku svedoči i njegova novela "Pikova dama", za koju je inspiraciju pronašao baš u "crno-beloj strasti". Njegova strastvena priroda i vatreni temperament bili su glavni okidači za rizikovanje, a njegovi dugovi neretko su premašivali i ono što zaradi. Poznato je i da je jednom kao ulog za partiju bridža koristio svoj rukopis "Evgenija Onjegina", a na sreću, buduće remek-delo nije završilo u rukama suparnika. U jednom policijskom zapisniku uz njegovo ime stajala je i napomena: "širom Moskve poznati krupije".
Kada bi se našao u situaciji da nema dovoljno novca da vrati kockarske dugove, Puškin bi pisao svim svojim kreditorima zlobna i pakosna pisma, a u svojim sveskama crtao njihove karikature. Jednom se desilo da je "crna sveska" završila u pogrešnim rukama, a obelodanjene karikature napravile su Puškinu veliki problem.
I kako je rekao još jedan ruski pisac " O Puškinu uvek želite da kažete puno, uvek kažete previše i nikada ne kažete sve što treba da se kaže".