Carica Marija, majka osmoro dece i ugledna supruga Aleksandra II se sa ekscentričnim bavarskim kraljem, Ludvigom II, videla svega dva puta, a nakon toga, prepiska između njih trajala je punih 14 godina. Pravo pravcato prijateljstvo "na daljinu". U svojim pismima dvoje prijatelja razmenjivali su svoje strepnje i želje, a jedno od pisama u kome je predvideo način svoje smrti posebno je zapalo za oko istoričarima. Njihova prepiska skrivala je brojne tajne dvoje monarha koji su svojim prijateljstvom privlačili mnogo pažnje i davali "zlim jezicima" povod za tračeve, a predmet dopisivanja bile su svakojake teme - od porodičnih odnosa, preko političkih tema, pa sve do zdravstvenih dijagnoza.
Kako je bavarski kralj sebe proglasio sinom ruske carice
Početak prepiske dvoje monarha usledio je odmah nakon njihovog upoznavanja 1864. godine u bavarskom turističkom mestu Kisingen, a mladi osamnaestogodišnji vladar odmah je "pao" na očaravajuću lepotu ruske imperatorke. Bez obzira na (u to vreme) značajnu razliku u godinama, budući da je Marija bila tri godine starija, Ludvig je ostao zatečen njenom lepotom, harizmom i inteligencijom, a želeći da joj se približi što više - proglašava Mariju svojom "istinskom majkom", a sebe njenim sinom i naslednikom.
Ovo svečano proglašenje Ludvig nije samo izrekao, već i pismeno objavio u putnom albumu imperatorke, koji se danas čuva u Moskvi, a malo je reći da je Marija ostala zabezeknuta ovakvim iznenađenjem, s obzirom je kod kuće već čeka osmoro dece. Bilo kako bilo, Marija je nastojala na tome da sa mladim kraljem održava topao i prisan odnos, a opet, jasno postavi granice. U svom prvom pismu nakon rastanka napisala je: "Treba li da ti kažem da mislim na tebe, da se molim za tebe i da želim u svemu da ti pomognem, koliko god je to u mojoj i Božijoj volji, ali on ti je dao majku, koja će sigurno brinuti o tebi bolje od mene."
Marija i Ludvig - međunarodni politički tandem
Suštinski, imperatorka Marija Aleksnadrovna i kralj Ludvig Bavarski nisu važili za značajne ličnosti međunarodne političke scene 19. veka, ali je bez obzira na to, njihova prepiska itekako obuhvatala strateška pitanja unutrašnje i spoljne politike dveju zemalja. U svom pismu 1869. godine, Marija Aleksandrovna je Ludvigu dočarala svoja osećanja vezano za bavarske izbore: "Pomno sam pratila dešavanja i iskreno saosećam sa tobom zbog svih poteškoća koje su ti zadali izbori za poslaničku palatu i ministarska kriza prouzrokovana njima. Nadam se da nećeš dopustiti da te to slomi. Veruj mi, malo je zamalja gde je monarhija tako jaka i čvrsta kao što je u Bavariji, i ti to znaš bolje od mene, ali praštaj, ne radiš sve što je potrebno da bi je učvrstio i sačuvao."
Ludvig je na ovo Marijino pismo odgovorio sasvim nesvojstveno sebi, potpuno pragmatično ocenjujući situaciju u evropskoj politiici: "Ako bi bila toliko milostiva da se makar na tren staviš u moju poziciju, razumela bi da se sa političke tačke gledišta osećam jako nesrećnim. Uopšte nisam saglasan sa nametljivom politikom Nemačke i u principu se ne mogu složiti sa njom i celim bićem želim da se što pre ove zločeste situacije reše".
Ludvig "na straži" apsolutističke ruske vladavine
Bajkoviti kralj, kako su Ludviga mnogi nazivali zbog njegovog specifičnog pogleda na život i vladavinu, u svetu je bio poznat kao veoma liberalan i jednostavan monarh za saradnju, a u jednom od njegovih pisama jasno se može naslutiti odnos prema carici Mariji i apsolutizmu koji je u to vreme vladao Rusijom: "Čuo sam nedavno da je izdata knjiga o Sankt Peterburgu, a imajući u vidu da sam veoma očaran Rusijom, istog trena sam pohrlio da je kupim. U njoj je sadržano mnogo istine, ali pojedine stvari su korenito pogrešne i u veoma negativnom tonu izrečene, protiv monarhističkog duha. Naročito me je pogodilo to kako se piše o imperatoru Nikolaju i tebi - nadam se da će uspeti da uhapse ovog političkog prestupnika koji se drznuo da piše takve stvari i osude ga na kaznu zatvora".
Ne samo da je njegovo pismo došlo u prave ruke, već su protiv nemačkog novinara, istoričara i diplomate koji je stajao iza ovog književnog dela, pokrenuli i disciplinski postupak nakon čega su mu zabranili da ubuduće piše slične tekstove i lišili ga mesta u hamburškom senatu.
Sa dijagnozom na prestolu
U preko dve trećine pisama oba monarha delila su i različite aspekte svog zdravstvenog stanja, od banalnih tegoba poput prehlade i povreda ligamenata, pa sve do teške i iskrene autorefleksije i psihološkog stanja. U Marijinim pismima Ludvigu može se naslutiti da je ona "dijagnostikovala" kod njega sociopatiju, koja se kasnije veoma uočljivo manifestovala kod bavarskog monarha i prouzrokovala njegovo lišavanje trona: "Bojim se da je kod tebe veoma izražena sklonost ka samoći i otstupanju od realnog sveta i ljudi, i ja je razumem jer je donekle i u mojoj prirodi, ali mislim da tu želju treba da savladamo, premda na našim pozicijama nemamo prava da budemo takvi".