Kako upozoravaju stručnjaci, nova studija je pokazala da bi čak i ako bi svet danas značajno smanjio emisije gasova sa efektom staklene bašte, Arktik mogao da izgubi led tokom letnjih meseci. Upoređujući promene nivoa leda od 1979. do 2019. godine, naučnici su otkrili da je smanjenje morskog leda uglavnom rezultat zagađenja koje dovodi do globalnog zagrevanja, kao i da su prethodni modeli analize potcenili trendove topljenja leda na Arktiku.
"Bili smo iznenađeni kada smo shvatili da će Arktik ostati bez leda tokom leta, čak i ako nešto učinimo po pitanju smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte", rekao je za Si-En-En klimatolog Seung Ki Min.
Arktički led se nakuplja tokom zime, a zatim se topi tokom leta, obično dostižući najniže nivoe u septembru svake godine, a zatim se ciklus ponavlja.
"U studiji se navodi predviđanje koje upozorava da će Arktik u periodu od avgusta do oktobra najkasnije do 2050. godine izgubiti svu količinu leda", rekao je profesor Min.
U proteklih nekoliko decenija Arktik se zagrevao četiri puta brže od ostatka sveta, pokazalo je istraživanje iz 2022. godine. Kako su naveli stručnjaci iz NASA, led se u ovoj regiji topio 12,6 odsto za deceniju.
Posledice otapanja leda na Arktiku imaće katastrofalne posledice za svet i čovečanstvo. Beli led odbija sunčevu energiju Zemlje. Kada se led otopi, okeani će postati tamniji jer će apsorbovati mnogo toplote uzrokujući dodatno zagrevanje atmosfere.
Ukoliko bi se povećale štetne emisije i dodatno ubrzalo globalno zagrevanje, Min upozorava da bi Arktik do 2080. godine, do kraja oktobra, mogao da ostane bez leda. On dodaje da bi smanjenje nivoa leda moglo da podstakne ekstremne događaje, poput šumskih požara, poplava i toplotnih talasa, brže nego što se očekivalo.