Zakon Kaningema postao je naročito popularan sa razvojem društvenih mreža, čiji je jedan od glavnih mogućnosti i opcija komentarisanja tuđih objava. Tviterom već godinama kruži i viralni mim pod nazivom "Na internetu je neko pogrešio", a njegova suština je ismevanje činjenice da se komentatori ne mogu otrgnuti porivu da ukažu na postojanje tuđe greške, prokomentarišu je i podele svoje "dragoceno" mišljenje u onlajn diskusiji, čak i kada njihov komentar i nema neki značaj.
Kaningemov zakon počiva na pravilu koje glasi: "Najbolji način da dođete do tačnog odgovora na internetu jeste da ne postavljate pitanje, već objavite netačnu konstataciju i zatim samo sačekate druge korisnike da se "upecaju" i podele onaj pravi". Ovo pravilo dobilo je naziv po američkom programeru Vordu Kaningemu, pronalazaču tehnologije "viki", zahvanjujući kojoj sadržaj sajta mogu menjati ne samo administratori i moderatori, već i korisnici sajta, odnosno njegovi posetioci.
Kako koristiti zakon Kaningema u svoju korist
Zakon Kaningema primenljiv je u svakoj sferi i vidu komunikacije, i nije ograničen samo na internet. Oksfordski filozof Džoni Tomas često upoređuje ovaj zakon sa metodama profesionalnog koučinga i navodi da on daje mogućnost "dobijanja znanja požarnim putem, onda kada je glavni ulaz zatvoren". Gde sve možete koristiti Kaningemov zakon?
- Na poslu - primera radi, radite na nekom projektu i ne znate koju odluku da donesete kako biste rešili zadatak koji je pred vama. Umesto toga da mejlom ili u grupnom četu postavite pitanje koji pristup da koristite, formulišite nepravilnu tvrdnju, odnosno onu koja je realna, ali najmanje efikasna, i sačekajte da se u diskusiju uključe i ostale kolege
- Sa društvom - sigurno vam se desilo makar jednom da pokušavate da se dogovorite sa društvom gde ćete otići na ručak ili večeru, a nikako ne možete da se dogovorite gde ćete ići jer niko ne daje predloge. Sledeći put umesto da pitate "Gde ćemo?" predložite mesto za koje ste sigurni da većini neće odgovarati i videćete kako u grupnom četu samo "pršte" drugi predlozi
- U privatnom životu - ukoliko niste sigurni koju životnu odluku da donesete (od "da li da nastavim da čitam ovu knjigu" do "da li da dam otkaz u firmi u kojoj radim"), bacite novčić. Iako zvuči suludo prepuštati slučaju odluke koje se tiču vaše budućnosti, u ovom smislu ovaj pristup vam može pomoći da razumete šta je ono što zaista želite: da bude pismo ili glava, da nastavite sa čitanjem ili ostavite knjigu, da nastavite da radite tu gde ste ili da tražite novi posao?
Zbog čega Kaningemov zakon nepogrešivo radi
Oksfordski filozof Džoni Tomas objasnio je da Kaningemov zakon besprekorno fukncioniše već godinama zahvaljujući specifičnosti ljudske prirode, odnosno želji da pred drugima izgledamo pametnije. Prema njegovim rečima, u skoro svakom kolektivu ili društvu postoje oni koji danonoćno maštaju da za njih misle da su najbolji i najpametniji, a ni virtuelni prostor nije izuzetak iz tog pravila.
Džoni Tomas piše i da je namerno objavljivanje netačnih informacija na internetu, koje je veoma slično "trolovanju", zapravo metod star nekoliko hiljada godina, a da je ovakav pristup praktikovao i starogrčki filozof Sokrat: on je voleo da na javnim mestima pred publikom razgovara sa slučajnim prolaznicima i često je započinjao razgovor lažnom ili potpuno pogrešnom tvrdnjom, samo kako bi pokrenuo diskusiju. Na primer, u Platonovom dijalogu "Menon" Sokrat se slaže sa netačnim navodima njegovog druga Menona u nadi da će u toku digaloga oni imati još jedno otkrovenje. Nakon toga, filozof pomoću pametnog pitanja navodi sagovornika da preispita svoje razmišljanje i zaključi da su njegovi navodi netačni.
"Sokratovska ironija sastoji se u tome da se učinite nekompetentnim u nekoj temi kako biste mogli bolje da je razumete i dobijete odgovore na svoja pitanja", navodi Tomas, i ističe da je u mnogo čemu Sokratov pristup sličan Kaningemovom zakonu.